Светлана Матић рођена је 19. јуна 1966. године у Београду где је завршила Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе 1987. године и Филозофски факултет, одсек педагогија 1993. године. Дипломирала је 2014. на Вишој теолошко-педагошкој школи у Штребесдорфу крај Беча и стекла звање наставника православне веронауке. Радила је као наставник разредне наставе у ОШ „Вук Караџић“ у Рипњу и ОШ „Филип Филиповић“ у Београду. Професор је матерњег језика у бечким основним школама. Предаје босански, хрватски и српски језик. Учесница је многобројних 106 научних и стручних скупова. Сарадница је педагошких часописа и листова, као што су Учитељ, Просветни преглед, Настава и васпитање, Споји итд.

По доласку у Беч, била је десет година директор маркетиншке службе на Радио телефону 1510 који је био једно од најпознатијих дугогодишњих информативних гласила на српском језику у Аустрији. Након завршеног образовања за заступника и посредника у осигурању, поседује лиценце за рад у Србији, Хрватској и Аустрији. Ангажована је као педагошки саветник у Школској дирекцији града Беча, у саветовалишту Фабе, за децу мигрантског порекла са простора бивше Југославије која имају потешкоћа у учењу и понашању. Јуна 2011. уручено јој је специјално признање за успешан саветодавно- педагошки рад од аустријских школских власти. Носилац је значајних награда и признања међу којима је Вукова повеља, коју јој је доделио Педагошки покрет Србије на VII Вуковом педагошком сабору у Тршићу 2009. године за врхунска остварења у развоју образовања и националне културе. У јуну 2010. добила је награду Бечког школског савета за изузетно залагање и ангажовање у школској педагошкој пракси.

Културно- просветна заједница Србије и Министарство вера и дијаспоре Републике Србије доделили су јој у априлу 2012. признање Златна значка за несебичан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у развоју културних делатности. Специјалну плакету Сима Цуцић за стваралаштво у дијаспори, за књигу Дечји бисери, доделио јој је Банатски културни центар Ново Милошево маја 2012. Реализовала је мноштво значајних пројеката који подстичу двојезичност и очување матерњег језика и културног идентитета ученика, за шта ју је посебним признањем наградио Култур-контакт Аустрије и Министарство за образовање, уметност и културу Аустрије у октобру 2010. године. Одбор за дијаспору и Србе у реги107 ону Народне Скупштине Републике Србије 27. јануара 2014. године доделио јој је Плакету за зближавање матице и дијаспоре. Добитница је специјалне награде за песму „Стаза којом ходаш“, коју су јој доделили Културно- просветна заједница општине Сечањ и Банатски културни центар Ново Милошево, 2012.

Златну повељу за изузетан и драгоцен допринос улепшавању света детета, доделила јој је Редакција књижевног часописа за децу Витез и Београдски фестивал писаца за децу Витезово пролеће у Београду, маја 2015. године. Четврто место на Конкурсу за дописника из дијаспоре доделила јој је Канцеларија за сарадњу са дијаспором града Ниша, 2015. године. Књижевну награду Михајло Ћуповић за 2016. годину за укупан допринос књижевности за децу доделило јој је Удружење књижевника Србије и Књижевна заједница Златиборског округа у Београду, 2016. Признање Амбасадор Песничке републике за Аустрију, добила је од Банатског културног центра, Ново Милошево 2016 . године. Признање Пријатељ сатире за дијаспору, доделио јој је Београдски афористичарски круг, у Београду, 2017. године. Матица исељеника и Срба у региону доделила јој је књижевну награду Растко Петровић 2018. године за књигу Певам дању, певам ноћу/Писма Мини Караџић.

Објавила је до сада следеће књиге и уџбенике: Наш језик, буквар, Просветни преглед, Београд, 2010; Наставни листови за наставу на матерњем језику, Просветни преглед, Београд, 2010; Крштење у настави православне веронауке, на немачком језику (Taufe als Thema im orthodoxen Religionsunterricht), Akademikerverlag, Saarbrücken, Dеutschland, 2015; Дечји бисери, ауторско издање, Београд, 2011; Игра, Књига за децу и одрасле, ауторско издање, Београд, 2013; О љубави с љубављу, заједно са Александром Чотрићем, Пчелица, Чачак, 2014; Мајка, Песме за децу и одрасле, ауторско 108 издање, Београд, 2016. Певам дању, певам ноћу/Писма Мини Караџић, БКЦ, Ново Милошево и СПКД „Просвјета“, Беч, 2018. Редовни је члан Матице српске, Удружења књижевника Србије, Удружења Милутин Миланковић, СПКД Просвјета — Аустрија, Удружења Седмица из Франкфурта итд. Дописни је члан Српске краљевске академије иновационих наука СКАИН у Београду — Oдељења друштвених наука. Потпредседница је Удружења Вукова породица. Живи и ради у Бечу.

Ende der Chat-Unterhaltung

Verfasse eine Nachricht ...