Под покровитељством Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Србије, посланици Линта и Торбица свечано су отворили премијеру у Југословенској кинотеци, где је одржана трибина и премијерно приказан документарни филм „Јасеновачки завет”, посвећен породици Адлер, једној од бројних породица које су нестале у паклу Јасеновца. Реч је о јасеновачком завету једног човека који се заклео својој баки да ће сведочити и ширити истину о страдању породице Адлер у логору за истребљење у Јасеновцу, једном од најозлоглашенијих и најбруталнијих логора од укупно осам логора за истребљење у Другом светском рату.
Породица Адлер одржала је јасеновачки завет кроз генерације, што је потврдио овај документарац. Целокупан програм био је посвећен пробијању истине о скривеном Холокаусту, а присуствовали су преживели логораши, историчари, гимназијалци и студенти, као и друге бројне званице.
„Жртве Јасеновца не могу саме говорити. Да могу, тражиле би само једно: да не буду заборављене. Данас та одговорност припада нама. Ми смо њихов глас и ођек. Докле год су имена страдалих у Јасеновцу, њихове приче и њихова патња запамћени, покушај брисања истине није успео – чуло се на отварању програма.“
„О томе сведочи пројекција овог документарног филма. Остварење је урађено у норвешко-израелско-српској копродукцији. Трејлер овог филма приказан је први пут 10. јула, на Дан рођења Николе Тесле, на Универзитету за мир Уједињених нација, где је поводом 80 година оснивања УН и победе над фашизмом награђен специјалном граматом прошле године“, истакла је амбасадорка др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова.
О значају догађаја и документарца говорио је проф. др Гидеон Грајф, главни истраживач Института за Холокауст „Шем Олам”. Он је нагласио да је ово премијера у част јасеновачким мученицима.
„Парадигма страдања читавих породица је судбина породице Николе Тесле који је изгубио 92 члана породице, од тога 14 у Јасеновцу, као и породице Теодора Херцла, оснивача модерног ционизма, чијих је 13 чланова брутално уморено у Јасеновцу. Историја Јасеновца чува се не само у архивама и споменицима, већ и у породицама, у сећањима пренетим кроз генерације. Једна таква прича је прича породице Адлер. Њихова историја одражава и литерално и симболично значење преживљавања: преживљавање не само као наставак живота, већ и као посвећеност памћењу и сведочењу.“
Међу затвореницима који су учествовали у последњем бекству у априлу 1945. био је и Артур Адлер, јеврејски затвореник. Kао и остали затвореници који су се прикључили бекству, разумео је да останак у логору значи сигурну смрт. Али за многе који су одлучили да побегну одлука није била само питање сопственог спасавања. Радило се о томе да неко преживи.
Тако је 21. и 22. априла 1945. више од хиљаду затвореника јурнуло на стражаре и бодљикаву жицу, знајући да ће већина бити убијена. Само је око стотину преживело и њихова свест се управљала према томе да свет мора знати шта се дешавало унутар Јасеновца. Преживљавање није био само инстинкт, већ и чин сведочења. Артур Адлер се пробио из логора, али је после неколико дана подлегао ранама, о чему сведочи и смртовница. Његова ћерка, Јосипа, касније позната као Шошана Адлер, преживела је као дете. Kао и многи потомци жртава Јасеновца, одрасла је као сироче, носећи сећања на трауму и прошлост. Годинама је ћутање било начин преживљавања. Емигрирала је у Израел. Kроз спремност да памти и исприча своју причу, искуство Јасеновца постало је део историјског записа и део живе породичне меморије. Зато што је говорила, сећање је преживело.
Њен унук, Барак Адлер, одрастао је са тим наслеђем. За њега, Јасеновац је место где је његов прадеда морао да се бори да преживи како би се истина испричала. Пре своје смрти, његова бака га је замолила да обећа: да оде у Јасеновац и испуни јасеновачки завет, да шири истину о бруталном нечовештву у Јасеновцу. И Барак је превео књигу „Јасеновац – Аушвиц Балкана” на хебрејски. И, ево, сада је уложио све своје снаге да се сачини овај документарни филм који сведочи о страдању његове породице, о скривеном Холокаусту на Балкану, геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима.
Барак Адлер је испунио то обећање. Kао израелски војник, а касније учесник међународних програма мира и образовања, путовао је у Јасеновац да стоји на месту где је обликована историја његове породице. Та посета није била само лични чин сећања. Била је испуњење заклетве – наставак одговорности која је почела одлуком његовог прадеде да преживи – испричао је, између осталог, проф. др Грајф. Он је додао да прича породице Адлер илуструје дубље значење преживљавања. Артур Адлер је преживео да би неко могао да исприча. Јосипа је преживела да се сећање не изгуби. Барак преживљава да то сећање пренесе даље. Начин на који сећање опстаје није само кроз споменике и истраживања, већ кроз генерације које разумеју да је памћење одговорност.
„Назив филма одражава управо овај процес. И заклетва наредне генерације је: „Преносимо њихову причу у будућност. Докле год тај ланац траје, гласови Јасеновца и даље се чују.” Ми окупљени сада овде смо само њихов глас. Ове године навршава се десет година од када сам учествовао у првом хирингу у парламенту Србије о Јасеновцу у организацији Одбора за дијаспору и Србе у региону и Министарства спољних послова ,“ закључио је проф. др Грајф.
Међународна експертска група историчара коју предводи проф. др Грајф, ГХ7 – СТОП РЕВИЗИЈИ, основана је 2016. године, пре десет година.
РЕЗУЛТАТИ ГХ7 ГРУПЕ уз подршку Министарства спољних послова, Одбора за дијаспору Народне скупштине и Министарства просвете, као и Удружења преживелих логораша Јасеновца, удружења дијаспоре, архива Израела, САД, Норвешке, Италије, Шпаније и бројних институција и удружења:
1. Прво слушање о Јасеновцу у Народној скупштини Србије 2016. године и прва изложба о Јасеновцу 2017. године — прве такве након Другог светског рата.
2. Највећа изложба у историји Уједињених нација „ЈАСЕНОВАЦ – ПРАВО НА СЕЋАЊЕ” 2018. године — 7 тона артефаката и опреме. Делови изложбе путовали су од Њујорка до Kраљева, Kрагујевца, Београда, Јерусалима, Андрићграда, уз домаћинство Емира Kустурице.
3. Трилогија проф. Грајфа од 2700 страна и потписивање Меморандума о разумевању 28. марта 2017. године са Министарством просвете и министром Младеном Шарчевићем.
4. Документарни филм „Јасеновачка заклетва”.
5. Оснивање првог српско-јеврејског академског центра у историји билатералних односа, на ОНО Ацадемиц Цоллеге 2019. године у Јерусалиму — „Свети Сава и Јехуда Алкалај”. Прва конференција о Јасеновцу у Јерусалиму, делегација од 51 члана 2019. године.
6. Оснивање Фондације Блутвеин у Норвешкој, на челу са Kнутом Фловиком Торесеном, председником . 7. 7. 7. Оснивање Института Диана Будисављевић, чији председник и оснивач Гојко Рончевић Мраовић