У Математичкој гимназији у Београду отворена је изложба, посвећена Милеви Марић Ајнштајн, ауторке проф. Светлане Матић из Беча и откривена је биста Милеви Марић Ајнштајн, а а даровали су је Љубомир Манчић, академски вајар из Београда, амбасадор др Љиљана Никшић из Сектора за конзуларне послове у одељењу за дијаспору при Министарству спољних послова Републике Србије, Одбор за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Републике Србије и Аустријско-српско и културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча.
Ову значајну културну манифестацију, у препуној сали присутних ученика и наставника ове најтрофејније стручне школе у Србији и региону, отворила је директорка Мирјана Катић, бивша ученица Математичке гимназије. Она је поздравила присутне и изразила задовољство што је изложба о Милеви Марић у школи отворена, по први пут, захваливши се дародавцима на бисти, а професорки Матић на поклону и изложби.
Присутнима се обратила амбасадор др Љиљана Никшић, која је била тачка спајања и дала идеју да се рођендан Милеве Марић Ајнштајн обележи на највишем могућем нивоу, почевши од Народне Скупштини Републике Србије, истакавши да је Математичка гимназија школа од националног значаја, а да су 700 трофеја и награда, које су освојили њени ученици за понос и сваку похвалу. Изразила је жељу да се и ученицима након добијања одређених одликовања на међународним такмичењима, приреди дочек на платоу испред Скупштине Београда, као што се таква почаст приређује спортистима.
Ову идеју амбасадорке Никшић, подржао је господин Драган Станојевић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Републике Србије, истакавши значај Математичке гимназије за свеоукупни углед Србије у свету, захваљујући њеним талентованим ученицима.
Проф. Светлана Матић је у врло емотивном говору, поздравила присутне и обратила се ученицима са поштовањем и уважавањем, истичући да су они српски научни подмладак и да су међу њима будући научници и светски признати стручњаци у области природних наука, а представљају Милевин, Теслин, Миланковићев и Ђоковићев српски народ. Проф. Матић је говорила о животу и делу прве српске математичарке и физичарке, која је свој допринос науци приказала кроз заједнички рад и достигнућа њеног супруга Алберта. Милева Марић је била коаутор Албертових научних радова и проналазака. Била је смерна, скромна и повучена жена, мајка, супруга, научница – геније, а није се истицала и јавно експонирала. Ту неправду, која јој је нанета, треба да исправимо. Милева није могла да заштити своју интелектуалну својину, јер је живела у време, када жене нису могле, лако, да досегну научне висине, које су им припадале, за разлику од нобеловке пољског порекла Марије Кири, којој је то пошло за руком, јер је уз њу стајао њен супруг нобеловац Пјер Кири. Милева је волела Алберта неизмерно, подредила му свој живот и таленат и неправедно остала у његовој сенци. Као велики родољуб, никада није заборавила Србију, родни Тител, родитеље, кумове, своје порекло и корене. Синове је крстила у православном духу, у Николајевској цркви у Новом Саду и залагала се за очување породичних и традиционалних вредности, које су данас више него икада пре, озбиљно доведене у питање. „Као професор и педагог, већ неколико деценија континуирано подржавам и радим на откривању младих талената и надарених ученика, да своју генијалност крунишу врхунским резултатима“, напоменула је Матић.
Због тога, подржава идерју светски признате научнице Полин Гањон, Канађанке која живи у Немачкој и која је дугогодишња чланица Европске асоцијације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у Женеви да се Милеви Марић Ајнштајн постхумно додели диплома на Техничком универзитету у Цириху и Нобелова награда, коју је неизоставно заслужила, а коју је лично позвала да присуствује овом догађају.
„Ту неправду према овој истакнутој научници српског порекла, морамо да исправимо“, закључила је проф. Светлана Матић, поклонивши библиотеци ове високо рангиране школе, десет примерака своје књиге „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, коју је изнедрила, поводом 150 година од њеног рођења, а за коју је на београдском Сајму књига од Матице исељеника и Срба у региону, добила књижевну награду „Драгиша Кашиковић“.
Отварању изложбе и откривању бисте, највећој српској научници свих времена, присуствовао је и присутнима се обратио проф. др Ђуро Коруга, водећи стручњак у нанотехнологији. Има девет одобрених међународних ПЦТ/УС/ЕУ/Јапан патената. За своју иновативну делатност добијао је бројна признања на међународним скуповима иноватора Kине, Русије, а награђен је златном медаљом Европске федерације за иновације са седиштем у Швајцарској, добитник је WПИО (Wорлд Интеллецтуал Пропертy Организатион) награде за најбољи патент у 2018. години (УС2017035348 (А1).
На овој јединственој култрној манифестацији присуствовао је и ученицима се обратио и проф. др Горан Младеновић, са Машинског Факултета, члан српског тима у ЦЕРН, који ради на истраживању „Божје честице“ на разбијачу атома „Атлас“, у Женеви, где су лабораторије 160 м испод земље у тунелима.
На овом значајном скупу, присуствовао је, између осталих, антиквар Иван Ефимов, са којим је Амбасадорка Никшић била део тима, који је учествововао у откупу Милевиних и Ајнштајнових писама на аукцији „Кристис“, у Лондону 2024. године, заједно са амбасадором Њ.Е. Гораном Алексићем. Посебну пажњу јесвојим доласком, изазвала Беата Кухто, најмлађи члан Дипломатског клуба вечног мира „Гроф Сава“.
Изложба у част Милеве Марић, биће доступна посетиоцима до краја марта 2026. године, у свечаној сали Математичке гимназије, која ове године обележава 60 година постојања и рада. Након тога, планирано је да се прикаже у галерији САНУ- огранак у Новом Саду.
На Милевиној бисти пише: “Милева Марић Ајнштајн 19. децембар 1875 – 4. август 1948. Математичкој гимназији у Београду, најодликованијој школи од националног значаја, поводом 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, једне од првих пет математичарки у свету и прве супруге Алберта Ајнштајна, у знак сећања на немерљив допринос српске научне дијаспоре прогресу човечанства. С поносом и љубављу од српског народа. Одбор за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије, Удружење „Вилхелмина Мина Караџић“, Беч и аутор, доајен српске сликарске вајарске школе Љубиша Манчић.“