Светлане Матић, председнице Аустријско-српског културног друштва “Вилхелмина Мина Караџић” из Беча, поднела је предлог и иницијативу Одбору за дијаспору и Србе у региону за оснивање Српског културног центра у Бечу.
Академик проф. Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Минба Караџић“, учествовала на Петој седници Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Републике Србије и том приликом, изнела предлог да се у Бечу оснује Српски културни центар.
Она се обратила присутним народним посланицима, образлажући свој предлог аргументацијом:
Обраћам Вам се са предлогом да подржите иницијативу да се оснује СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР у Бечу, како би се развијао српски образовни, културни, духовни и национални идентитет, што би омогућило да нашим домаћинима, Аустријанцима, представимо богату српску културну баштину у Бечу и другим градовима.
Срби у Аустрији постоје пет векова и представљају део историје и културе ове државе. Беч је кроз векове, како је истицао академик Дејан Медаковић, био и део српске историјске судбине, јер су се бројна кључна збивања, која су је одређивала,
одлучивала у овом граду. У званичним документима, први пут се помињу 1670.
године, када је цар Леополд Први, опуномоћио Србе и Јермене, да посредују у трговини, између истока и запада. Цар Фрањо Јосиф је сарађивао са Обреновићима, одобрио градњу и присуствовао на освештању Храма Светог Саве у Бечу, 1893.
године. Сликару Паји Јовановићу Цар Фрањо Јосиф је позирао чак девет пута, док му је наш ванвременски уметник стварао уникатне портрете.
Милутин Миланковић је градио Беч и друге градове, а Паула Прерадовић је написала текст аустријске химне, која се данас изводи као аустријска државна свечана песма. Реформатор српског језика и филолог Вук Стефановић Караџић је живео пола века у алпској престоници, где су штампана и Ћуре Даничића, Бранка Радичевића и Његошева, најзначајнија дела. Вукова кћи Мина Караџић је преводила очеве приповетке на немачки језик, што је изазвало дивљење немачких песника и интелектуалаца, између осталих Гетеа, историчара Ранкеа, браће Грим и других. Водила је коло у српској народној ношњи на Словенском балу у Бечу 1847. године, на коме је било 3000 званица.
Подсећамо да је у то време, Милош Обреновић ангажовао Јохана Штрауса Млађег, да компонује Српски кадрил, који се и данас, изводи на почетку сваког Светосавског бала у Бечу. Данашњи директор Државне бечке опере је Србин Богдан
Рошчић, рођени Београђанин.
Беч и Београд имају Споразум о културној сарадњи. Уместо
културне сарадње, ми у Бечу, између осталог, имамо приредбе естрадног карактера, у организацији приватних лица. Овај Споразум Беча и Београда је основа, на којој може да се гради нова институција српске културе.
СРПСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР је у Бечу постојао у време СФРЈ и треба га обновити и оживети, у корист српског и аустријског народа.
Беч је са 180.000 Срба данас главни град српске дијаспоре и велики центар Српства. Град на лепом плавом Дунаву треба да, поред Париза, буде други центар српске културе у Европи и свету.
Ово је предлог Аустријско-српског културног друштва „Вилхамина Мина Караџић“ из Беча, српске колоније у Аустрији и мене као дугогодишњег културног активисте у борби да се културном дипломатијом, побољша углед бројне српске зајдницеу Аустрији и у свету“, закључила је Матићева.
Обавестила је присутне народне посланике да је о овом предлогу информисала министре Ђорђа Милићевића на Сабору дијаспоре 2023. године и министра Николу Селаковића.
Чланови Одбора су се сложили да би било изузетно значајно да се оснује Српски културни центар у Бечу, као и да Срби у Аустрији добију статус националне мањине, јер би тиме добили право и на оснивање школа на српском језику, те да таква иницијатива треба да потекне и од стране Одбора за дијаспору и Србе у региону.
На овој седници, присуствовала је Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије у Београду и иформисала присутне о активностима, реализованим у сарадњи са Одбором за дијаспором, амбасадорком др Љиљаном Никшић и проф. Светланом Матић. Нагласила је да ове године Математичка гимназија, која има национални значај, обележава 60 година од свог оснивања. Заједно са њом био је и најбољи ученик ове гимназије Андреј Дробњаковић, добитник многобројних признања и медаља на различитим регионалним и међународним такмичењима.
Драган Станојевић, председник Одбора, подсетио је да је на 150. годишњицу рођења Милеве Марић Ајнштајн у Дому Народне скупштине, уприличена изложба у њену част, као и да је том приликом Математичкој гимназији поклоњена биста са њеним ликом.
Седници је присуствовала и амбасадорка др Љиљана Никшић, из Сектора за конзуларне послове у одељењу за дијаспору при Министарству спољних послова Републике Србије и обавестила присутне о досадашњој сарадњи са Одбором за дијаспору.
Драган Станојевић, председник обавестио је чланове Одбора и о предстојећим активностима Одбора. Позвао их је да присуствују пројекцији документарног филма „Јасеновачки завет“ у оквиру неговања културе сећања. Изнео је и предлог да се 26. фебруара 2026. године, одржи у Народној Скупштини свечана академија у част Николе Тесле.
Седници је председавао председник Одбора Драган Станојевић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Радован Тврдишић, Александар Чотрић, Александар Павић, Драган Станојевић, мр Јадранка Јовановић, Ђорђо Ђорђић, Душан Марић, Марко Младеновић и Наташа Михајловић.