Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча, наставља обележавање 170 година од рођења Николе Тесле, у Теслиној години Теслиног народа, низом културних манифестација.

У суботу, 28. марта 2026. године,  представљена су три књижевна дела академика проф. Радмиле Сатарић, књижевнице из Новог Сада. Реч је о делима: „Никола Тесла инспирација, на српском и енглеском језику,  „Никола Тесла кроз есеје“ и „Дечја година са Николом Теслом“.

Ауторку, њен живот и дело, представила је академик Светлана Матић, председница АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, истичући да је реч о професорки  књижевности, која је постизала запажене резултате, заједно са својим ученицима на различитим такмичењима и реализовала многобројне пројекте, који подстичу културу говора и развијају љубав према српском језику и књижевности, обраћајући посебну пажњу на развој и подстицање талената код ученика, што може само едукован и посвећен педагошки радник.

„Велике су њене заслуге на пољу културе и образовања. Написала је рецензије за многобројна књижевна издања, међу којима је и књига ауторке академика проф. Светлане Матић „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, која ће уз истоимену изложбу, бити приказана у Вуковој задужбини у Београду, у четвртак, 2. априла 2026. године, у 12 часова и 16. априла 2026. године у 18 сати у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду.

 Њен супруг академик проф. др Миљко Сатарић, који је вечерас са нама, угледни је члан САНУ у Београду, при Одељењу за математику, физику и гео-науке, од 2009. године. Проф. Радмила Сатарић је мајка два успешна и факултетски образована сина, са којима је изнедрила још једну значајну књигу „Никола Тесла кроз есеје“.  Реч о једном ретком профилу успешне жене, добитницом великог броја признања и награда, која је оставила и даље оставља траг на нашем књижевном небу“, подвукала је Светлана Матић.

Обраћајући се публици, Радмила Сатарић се захвалила на позиву и истакла веома успешан рад АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ и њене председнице, говорећи да су све очи из Србије, упрте у Беч и у културне и просветне активности, као и у обележавања годишњица српских великана и научника,  које ово друштво већ пуних седам година, успешно реализује, а у циљу очувања српског језика и наше богате културне баштине. „Доћи у Беч, за мене је једна посебна лепота, јер он поседује посебну музику и архитектуру. Беч је извориште културе“, надахнуто је говорила Сатарићева.

Многобројна публика је са пажњом „упијала“ Радмилин осврт на лик и дело великог Николе Тесле, који је променио свет, а кога је она на врло аутентичан начин представила у својим романима. Напоменула је да је Никола Тесла, још као мали, рекао свом ујаку да ће он нешто велико урадити на Нијагари, што се и обистинило. Данас његов споменик на Нијагариним бодопадима, достојанствено подсећа на иновативна дела великана. Подвукла је да је Тесла уметник у науци, који је себе доживљавао  као аутомат, који је диригован спољним утицајима.

Професори га, нажалост, нису разумели, у току његовог школовања, а ни његови савременици, јер је он поседовао математику у језику. Био је опчињен бројем три, који је за њега имао чаробно значење. Читао је Вукове песме, које потичу из култивисаног српског народа, а  први реформатор српског језика, пренео је пелцере културе из српског народа у Беч. Светлана Матић и Радмила Сатарић су се, у интерактивном говору и промовисању књижевног стваралаштва, сложиле да је Никола Тесла чудотворац, обично необичан и необично обичан. Он је симбол Статуе слободе и присутан је са својим изумима у сваком годишњем добу. Захвалиле су се Тесли на богатству иновација и што нас је све повезао.

Мила Појтер, ученица која похађа наставу на матерњем језику у једној бечкој основној школи,  рецитовала је песме о пролећу. Светлана Матић јој је, тим поводом, поклонила часопис „Витез“. Никола Тесла је волео природу, село, свог оца, мајку и завичај, који је носио у срцу до краја свог живота и са поносом истицао своје српско порекло.

 Слао је писма и телеграме и био велики син, рођак и брат. Као знак захвалности за учешће у обележавању великог јубилеја, Светлана Матић је Радмили Сатарић и њеном супругу проф. др Миљку Сатарићу, редовном члану САНУ у Београду, уручила ешарпу и кравату са ликом Николе Тесле, чију је скицу сачинила чувена дизајнерка Роксанда Илинчић, а произвела их је тржница „Шевић“ из Темерина.

У књизи „Никола Тесла инспирација“, рецензент књиге Душица Матицки, између осталог, констатује: „Роман Никола Тесла инспирација састоји се од 62 приче, које могу независно да се посматрају и егзистирају и својеврсна је ризница научних, историјских, књижевних, путописних података, помоћу којих може много да се сазна о духу времена у коме је Тесла живео, али није заобиђен ни савремени тренутак у коме живимо и у коме се домети Теслиног дела јасније виде. Дело је описано раскошним, рустикалним језиком, са обиљем метафора и епитета. Из сваког дела романа, трепери артизам Радмиле Сатарић, инспирисан делом великог научника, па отуда и такав наслов Никола Тесла инспирација. Међутим, за њу Тесла није коначна одредница, већ само једна значајна карика која мора да се настави рађањем новог генија“, закључила је рецензенткиња ове инспиративне књиге.

У наставку програма, Светлана Матић је отворила изложбу о Николи Тесли, која садржи 20 плаката, а на њима су најзначајнији детаљи из живота и рада научника, који је осветлио планету Земљу. Промоција књиге „Рекли су о Николи Тесли“ и изложба, биће приказана и свечано отворена у просторијама Конзулата Републике Србије у Бечу, поводом Дана планете земље, у четвртак, 9. априла 2026. године у 16 сати, под покровитељством Њ.Е. Марка Благојевића, амбасадора.

На овој културној манифестацији, приказане су фотографије и предмети са ликом и потписом Николе Тесле, а које је изнедрила Наташа Пајковић, уметница. Стефан и Сунчица Раинпрехтер су представили свој производ „Тесла мед“, брендираног и одличног квалитета.

Уз богату закуску и дружење, Радмила Сатарић је потписивала своја изузетно вредна књижевна остварења, на одушевљење присутне публике. На овом скупу, између осталих, присуствовали су: Сузана Царовић, конзул,  мастер Дуле Адамовић, инжењер, проф. др Нађа Адамовић, универзитетски професор на Електротехничком факултету у Бечу, бечки ствараоци и културни посленици.

Приликом обиласка српских трагова у Бечу, Радмила и Миљко Сатарић, заједно са Светланом Матић обишли су. између осталог,  место где је Амбасада Републике Србије, спомен-плочу у Marokanergasse, где је Вук Стефановић живео и преминуо, Храм Светог Саве у Бечу, бисту Вука Караџића и спомен-плочу Мини Караџић, коју је Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ поставило 2021. године, у част прве српске сликарке, књижевнице и Вукове ћерке, у улици Razumowskygasse 22, у трећем бечком округу.