Поводом 170 година од рођења Николе Тесле, у клубу РТС-а у Београду, 9. јула 2026. године, одржана је промоција књиге „Рекли су о Николи Тесли“, ауторке Светлане Матић из Беча и отворена је изложба, за посетиоце до 31. августа 2026. године, посвећена великом научнику (зграда Радио Београда, улаз из Светогорске).
О ауторки и њеном преданом дугогодишњем раду на очувању српског културног наслеђа у расејању, говорила је Ана Марија Симоновић, која је у име домаћина поздравила присутне. Она је, између осталог, нагласила: „Проф. Светлана Матић је педагог, књижевница и публициста, која живи и ради у Бечу. Ауторка је бројних књига и изложби посвећених истакнутим личностима српске културе, науке и историје, а својим дугогодишњим радом посвећена је очувању српског језика, културног идентитета и јачању веза матице и дијаспоре. Добитница је бројних домаћих и међународних признања, укључујући Златну медаљу за заслуге Републике Србије и Теслину златну медаљу Теслине научне фондације, а оснивач је и председница
Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“ у Бечу.“„Књига „Рекли су о Николи Тесли“, представља седамнаесто књижевно дело проф. Светлане Матић и доноси свеобухватан приказ живота и стваралаштва Николе Тесле, кроз бројне историјске изворе, сведочанства, писма, биографске и библиографске податке, као и аутентичне фотографије. Писана у епистоларној форми, књига обухвата Теслино детињство, школовање, научни рад, породични и приватни живот, односе са савременицима, посету Београду, патенте, награде, као и бројна сведочанства о његовом лику и делу, приближавајући читаоцима личност научника који је својим открићима обележио модерну цивилизацију.“
Програм је посвећен животу, делу и научном наслеђу Николе Тесле, чији су проналасци трајно променили ток светске науке и технолошког развоја. Књига и изложба представљају омаж научнику чије идеје и достигнућа и данас инспиришу свет, указујући не само на његов научни допринос већ и на значај очувања културе сећања на његово дело. Изложбу су заједнички приредили Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“, Математичка гимназија, Универзитет Унион „Никола Тесла“, Тесла научницентар „Варденклиф“, Историјска кућа Николе Тесле са Лонг Ајленда идруги партнери.
На овом изузетно посећеном, догађају је говорио др Марко Лопушина, новинар и публициста. Он је између осталог, закључио: „Србија има два свеца, Светог Саву небеског, и светог Николу Теслу космичког. То су данас најпознатији Срби у свету. Први има 60 споменика, хрмаова, акадмија, његово Житије читају сви хришћани. Други има 40 биста и споменика у 22 земље света. И предложен је за свеца Српске православне цркве.“
Говорећи о активностима проф. Светлане Матић, истакнути публициста је нагласио: „Академик Светлана Матић пише о Николи Тесли као српском генију и грађанину света, који је створио нашу будућност и осветлео човечанство. Свети Сава и Никола Тесла су идоли срспком народу и личности, на које сваки Србин треба да се угледа. Професорка Матић је данас сигурно најангажованији српски активиста у расејању, најбољи чувар српског имена и творац пријатељства Срба и Аустријанаца. Инцијатор је отварања Српског културног центра у Бечу ради развоја српског националног иденитета и сарадње са Бечлијама и Аустријанцима. Срби су пет векова у Аустрији, а Беч је српски град и престоница српске дијаспоре. Томе је допринела и професорка Светлана Матић.“
У музичком делу програма, наступио је вокални ансамбл „Бројаница“, у саставу: Марија Викторија Живановић, Милица Димић, Слађана Недељковић, Загорка Антонић, Татјана Шикман, Весна Угрица, Вера Јовановић, Јулијана Драшкић, Маја Јончић и Драгица Ракочевић.
Светлана Матић се захвалила свима на доласку, посебно организаторима и учесницима у програму. Говорила је о мање познатим детаљима из живота Николе Тесле, научника који је променио ток историје и заувек отишао у легенду. Говорећи о изложби, ауторка је напоменула: „Поставка кроз архивску грађу, фотографије, документе и сведочанства представља најзначајније тренутке из живота и научног рада Николе Тесле, истичући његов немерљив допринос развоју светске науке и технике. Осмишљена је као омаж научнику чије идеје и достигнућа и данас инспиришу свет, уз посебан акценат на очување културе сећања на његов живот и дело.“
Након официјелног дела програма, уследило је фотографисање, размена идеја , контаката и искустава и богато послужење, које је припремила ауторка.