Аустријско-српско културно друштво “Вилхелмина Мина Караџић”, организовало је представљање братске Општине Зета, из Голубоваца, из Црне Горе, у суботу 27. јуна 2026. године, у Заједници српских клубова у Бечу.
Присутне је у име организатора, поздравила академик проф. Светлана Матић, захваливши им што су и поред великих врућина, дошли да сазнају занимљивости из живота и рада уметника, који представљају Општину Зета из Голубоваца, из Црне Горе.
Мр Маријана Радуловић-Недовић, секретарка Секретаријата за локалну самоуправу и културне дјелатности, у програм се укључила, путем видео поруке. Говорила је о значају међународне сарадње коју је Општина Зета успоставила са проф. Светланом Матић и друштвом на чијем је челу. Такође је наговестила нови пројекат, који ће у наредном периоду заједнички реализовати, а то су „Сусрети дијаспоре“ у Голубовцима и у Бечу.
Академик проф. Славка Кликовац, председница Међународног дружења умјетника “Визија”, говорила је о културним активностима, које је удружење реализовало у претходном периоду, са посебним нагласком на потписани Споразум о сарадњи са АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ у Бечу.
У свом емотивном обраћању, представила је публици, своју двојезичну збирку на српском и немачком језику „Украдени живот“ и изазвала веома позитивне реакције публике, која јој је постављала и занимљива питања, након рецитовања поезије.
Књижевница Славица Пејовић, о овој књизи, између осталог, подвлачи: „Може се говорити о поезији Славке Kликовац и као о „аутобиографској” лирици, која заинтригира радознале читаоце. Ипак, то није био њен циљ. По мом личном осећају, Славка Kликовац нам дарује поезију, у којој провејава њена потреба за изливом душе, својствено лиричарима најдубљих трагања и растрзања. Распета, на ивици животних „мука“ и најлепших снова и жеља, рађа Славка стихове, који буде и код читаоца емпатију, али и дивљење пред храбром одлуком.“
Видак Масловарић, о поезији Славке Кликовац, између осталог, каже: „Читаоци ће запазити њен супресивни капацитет, чак и у оним осамама када се однекудне сенке заиграју око њеног вида, када се по лицу и срцу записују: бол, крик, тишина, улазак, песникиња ће рећи: у шаховску игру, у којој се у тихости губи и добија, у којој се приказују моћ и немоћ појединих фигура и не ретко, нажалост, једним потезом, одређује крај потпун и стваран.“
Уметник Матија Радовић, академски вајар, приказао је своје скулптура, под називом “Есенцијални дух природе”. Изложбу је свечано отворила, проф. Светлана Матић. Радовић је у име Општине Зета, која је помогла долазак уметника у Беч и реализацију ове изложбе, пренео организатору и присутнима, поздраве од господина Михаила Асановића, председника.
Говорећи о свом уметничком раду, перспективни академски вајар, истакао је: „Најзначајнија истанца коју умјетник жели да представи, јесте идеја симбола асоцијативног карактера, материјализована у датом материјалу, као што је камен. Скулптуре су симболи моћи, снаге, како духовно, митске, тако и физичке. Снага природе се огледа у њима, по природној датости саме природе, као и сама природа по себи. Свака природна датост, било да је ријеч о комаду листа, бића, земље, је подстицајан појам за најразличитија умјетничка промишљања и стварања дела, својеручни рукопис умјетника, кроз домен вајарства. Аутор је, наиме тај, који властитим сензибилитетом, извлачи све оне есенцијалне естетске и визуелне садржаје, одабраног мотива и опуса. Умјетничка морфологија је савршено адаптирана поступку форми у скулптури. Умјетникова тенденција је да се вријеме претвори у симбол, то значи да постаје изван времена, вјечност. Kао што је камен симбол постојаности и снаге, стабилности и трајности, представљајући васељену, тако и скулптуре одишу постојаношћу, снагом, карактером, ликовношћу. Kамен је благородан, посједује своја лековита својства, како сама материја, тако и естетски колорит и линију, посједујући ликовност, умјетник израдом даје, замишљени облик, форму. Полазећи од природе, било фигуративног или апстрактног карактера, тенденцијом претварајући у симбол, дајући му живот у умјетничком изразу. У дијалогу са каменом, човјек је ослобођен страха од пролазности. У камену је тајна која изнова, кроз моделовање, тежи да буде откривена. Откривајући облик, умјетник открива нове свјетове и тајну о себи, карактер, свог бића и духа.“
Након официјелног дела програма, публика је уживала у изложби, послужењу и размени искустава. Спонзор ове културне манифестације био је Стефан Раинпрехтер, власник фирме Раинхониг. Сунчица Раинпрехтер је представила присутнима, производе од меда и њихове благодети на здравље .
Светлана Матић је гостима поклонила књиге о Николи Тесли, с обзиром да је ова година у знаку јубилеја и обележавања 170 година од рођења научника, који је осветлио планету. Позвала је све оне који могу да дођу на отварање њене ауторске изложбе и промоцију књиге „Рекли су о Николи Тесле“, у четвртак 9. јула 2026. године, у Клуб РТС-а, у Светогорску улицу, у Београду. Матија Радовић је Светлани Матић поклонио књигу „Отац“, коју је приредио са својим оцем Душком Радовићем, а у част свом деди Кости Радовићу, песнику Пиве. На овој манифестацији били су, између осталих, присутни: Александра Јовановић, конзул у Амбасади Републике Србије у Бечу, др Вјера Рашковић Зец, Лаза Билановић, Драгана Јовановић, Наташа Пајковић, итд.