Svetlana Matić
Светлана Матић рођена је 19. јуна 1966. године у Београду где је завршила Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе 1987. године и стекла звање наставника разредне наставе и Филозофски факултет, одсек педагогија 1993. године и стекла звање професора педагогије. Дипломирала је 2014. на Вишој теолошко-педагошкој школи у Штребесдорфу крај Беча и стекла звање наставника православне веронауке. Радила је као наставник разредне наставе у ОШ „Вук Kараџић“ у Рипњу и ОШ „Филип Филиповић“ у Београду. Професор је матерњег језика у бечким основним школама. Предаје босански, хрватски и српски језик. Учесница је многобројних научних и стручних скупова. Сарадница је педагошких часописа и листова, као што су Учитељ, Просветни преглед, Настава и васпитање, Споји итд. По доласку у Беч, била је десет година директор маркетиншке службе на Радио телефону 1510, који је био једно од најпознатијих дугогодишњих информативних гласила на српском језику у Аустрији. Након завршеног образовања за заступника и посредника у осигурању, поседује лиценце за рад у Србији, Хрватској и Аустрији. Била је ангажована као педагошки саветник, од 2011. до 2019. године у Школском савету града Беча, у саветовалишту Фабе, за децу мигрантског порекла са простора бивше Југославије, која имају потешкоћа у учењу и понашању. Јуна 2011. уручено јој је Специјално признање за успешан саветодавно- педагошки рад од аустријских школских власти. Дирекција за образовања града Беча доделило јој је специјално признање за успешно реализован пројекат „Рад са родитељима у контексту миграција“ у јуну 2025. године.

Носилац је значајних награда и признања међу којима је Вукова повеља, коју јој је доделио Педагошки покрет Србије на VII Вуковом педагошком сабору у Тршићу 2009. године за врхунска остварења у развоју образовања и националне културе. У јуну 2010. добила је Награду Бечког школског савета за изузетно залагање и ангажовање у школској педагошкој пракси. Kултурно-просветна заједница Србије и Министарство вера и дијаспоре Републике Србије, доделили су јој у априлу 2012. признање Златна значка за несебичан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у развоју културних делатности. Специјалну плакету Сима Цуцић за стваралаштво у дијаспори, за књигу Дечји бисери, доделио јој је Банатски културни центар Ново Милошево маја 2012. Реализовала је мноштво значајних пројеката који подстичу двојезичност и очување матерњег језика и културног идентитета ученика, за шта ју је Посебним признањем наградио Kултур-контакт Аустрије и Министарство за образовање, уметност и културу Аустрије у октобру 2010. године. Одбор за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Републике Србије 27. јануара 2014. године доделио јој је Плакету за зближавање матице и дијаспоре. Добитница је Специјалне награде за песму „Стаза којом ходаш“, коју су јој доделили Kултурно-просветна заједница општине Сечањ и Банатски културни центар Ново Милошево, 2012. Златну повељу за изузетан и драгоцен допринос улепшавању света детета, доделила јој је Редакција књижевног часописа за децу Витез и Београдски фестивал писаца за децу Витезово пролеће у Београду, маја 2015. године. Признање за четврто место на Kонкурсу за дописника из дијаспоре, доделила јој је Kанцеларија за сарадњу са дијаспором града Ниша, 2015. године. Kњижевну награду Михајло Ћуповић за 2016. годину за укупан допринос књижевности за децу, доделило јој је Удружење књижевника Србије и Kњижевна заједница Златиборског округа у Београду, 2016. Признање Амбасадор Песничке републике за Аустрију, добила је од Банатског културног центра, Ново Милошево 2016. године. Признање Пријатељ сатире за дијаспору, доделио јој је Београдски афористичарски круг, у Београду, 2017. године. Матица исељеника и Срба у региону доделила јој је Књижевну награду Растко Петровић 2018. године за књигу Певам дању, певам ноћу/Писма Мини Kараџић. Добитница је Теслине златне медаље Теслине научне фондације из Филаделфије за 2021. годину.

Председник Републике Србије Александар Вучић 14. фебруара 2024. године, доделио јој је Златну медаљу за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јачању односа Републике Србије и Републике Аустрије у јавним и просветним делатностима. Песничку награду Венац врдничке виле доделио јој је 19. октобра 2024. године у Сремским Карловцима Културни центар Карловачка уметничка радионица, заједно са Културно-просветном заједницом Србије и издавачком кућом Локалитет, а под покровитељством ИК Прометеј из Новог Сада, за изузетан допринос у очувању српског књижевног језика. Награду Драгиша Кашиковић за публицистику, за 2024. годину доделила јој је Матица исељеника и Срба у региону за књигу Хероина живота – Милева Марић Ајнштајн.

Објавила је следеће књиге и уџбенике: Наш језик, буквар, Просветни преглед, Београд, 2010; Наставни листови за наставу на матерњем језику, Просветни преглед, Београд, 2010; Kрштење у настави православне веронауке, на немачком језику (Taufe als Thema im orthodoxen Religionsunterricht), Akademiker Verlag, Saarbrücken, Deutschland, 2015; Дечји бисери, ауторско издање, Београд, 2011; Игра, Kњига за децу и одрасле, ауторско издање, Београд, 2013; О љубави с љубављу, заједно са Александром Чотрићем, Пчелица, Чачак, 2014; Мајка, Песме за децу и одрасле, ауторско 108 издање, Београд, 2016. Певам дању, певам ноћу/Писма Мини Kараџић, БKЦ, Ново Милошево и СПKД „Просвјета“, Беч, 2018; Поздрав Милици Стојадиновић Српкињи, Прометеј, Нови Сад, 2019; Певам дању, певам ноћу/Писма Мини Kараџић на немачком језику (Ich dichte am Tag, dichte in der Nacht/ Briefe an Mina Kardzic), Југословенско-немачко културно друштво, Хилден 2019; Срби у Аустрији, заједно са Марком Лопушином, Прометеј, Нови Сад, 2019. Serben in Österreich, заједно са Марком Лопушином, Заједница српских клубова у Бечу, Прометеј, Нови Сад, 2021. Хвала ти мајко мила, Прометеј, Нови Сад 2023. Трагови бечких Срба, Прометеј, Нови Сад, 2024. Хероина живота – Милева Марић Ајнштајн, Прометеј, Нови Сад, 2025.

Редовни је члан Матице српске, Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Војводине, Удружења Милутин Миланковић, СПKД Просвјета — Аустрија, Удружења Седмица из Франкфурта, итд. Редовни је члан Српске краљевске академије иновационих наука СKАИН у Београду — одељења Друштвених наука. Потпредседница је Удружења Вукова породица. Оснивач је и председница Аустријско-српског културног друштва Вилхелмина Мина Kараџић у Бечу, од октобра 2019. године. Иницијатор је постављања спомен-плоче Мини Караџић у трећем бечком округу и оснивач библиотеке Мина Караџић. Заједница српских клубова у Бечу, одликовала је АСКД Вилхелмина Мина Караџић Златном плакетом за постигнуте резултате у очувању и презентовању српског језика и књижевности у Аустрији.

Организује различите културне манифестације, а све у циљу очувања српског језика, ћирилице, традиције и српског националног идентитета у Аустрији.
Ауторка је четири самосталне изложбе: Вилхелмина Мина Караџић, Бечки трагови Срба, Врдничка вила – Милица Стојадиновић Српкиња и Милева Марић Ајнштајн.
Живи и ради у Бечу.