Промоција монографије "Трагови бечких Срба" одржана је протеклог викенда, у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу, у организацији АСКД "Вилхелмина Мина караџић" На почетку скупа, проф. Светлана Матић је позвала присутне да минутом ћутања одају пошту њеној сарадници и пријатељици, преминулој професорки Драгани Додеровић, која је предавала у Српској допунској школи у Вићенци и осврнула се на њен животни и професионални пут, са сетом и жаљењем, што није успела да доживи и присуствује на промоцији, коју је тако желела да посети у Бечу. "Сва средства прикупљена од продатих књига, биће упућена њеној породици", трекла је ауторка књиге.

Промоција монографије "Трагови бечких Срба" одржана је протеклог викенда, у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу, у организацији АСКД "Вилхелмина Мина караџић" На почетку скупа, проф. Светлана Матић је позвала присутне да минутом ћутања одају пошту њеној сарадници и пријатељици, преминулој професорки Драгани Додеровић, која је предавала у Српској допунској школи у Вићенци и осврнула се на њен животни и професионални пут, са сетом и жаљењем, што није успела да доживи и присуствује на промоцији, коју је тако желела да посети у Бечу. "Сва средства прикупљена од продатих књига, биће упућена њеној породици", трекла је ауторка књиге.

Иако, видно потресена и са много емоција, проф. Матић се захвалила присутнима на доласку, представивши монографију, коју је, заједно са Др Марком Лопушином, како је истакла, изнедрила. Навела је и представила многобројне дестинације у Бечу, где су живели, стварали, умирали и студирали истакнути Срби у прошлости. Поменула је и да је Беч највећи град српског расејања, с обзиром да по неким истраживањама, у њему живи и ствара око 180. 000 држављана српског порекла. Нагласила је и потребу отварања Српског културног центра, истакавши да је тај предлог у многобројним прликама и наступима, износила српским властима и министарствима. "Много је забележених, али и необележених, српских трагова у Бечу, које треба да посећујемо и не заборавимо", истакла је Матићева. У књизи су приказане, између осталих, следеће адресе, спомен-плоча, биста, кућа, установа и дестинација: Амбасада и Конзулат Републике Србије у Бечу; Стална мисија РС при ОЕБС-у; Представништво Републике Српске; Храм "Светог Саве" и још четири православне цркве; Куће у којима су живели српски великани: Руђера Бошковића, Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића, Вилхелмине Мине Караџић, Књаза Милоша Обреновића, Петра Другог Петровића Његоша, Петра Прертадовића и Пауле вон Прерадовић, која је написала химну Републике Аустрије, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића, Мише Димитријевића, као и необележене српске куће. У књизи су и бисте знаменитих Срба, улице и тргови са српским именима, као што су Теслина улица, Трг Београд, Трг Сарајево. Ту је и Парк Дијане Будисављевић, Мост Милутина Миланковића, Мило Дор и други. Побројани су и многобројни студенти српског порекла, који су студирали и докторирали на Бечком универзитету, Срби, чланови Аустријске академије наука, Бечки музеј Албертина и радови наших ликовних уметника у галеријама, попут Уроша Предића, Паје Јовановића и других. Приказана је и Академија музичких уметности, Аустријска национална библиотека, која садржи многобројна капитална дела српских писаца и хроничара, и више од 160 српских средњовековних рукописа, најпознатија и најважнија оперска установа у Бечу, светског гласа Бечка државна опера, чији је директор од 2020. године Београђанин Богдан Рошчић, итд. Наведене су и Српске штампарије у Бечу, попут Штампарије јерменског манастира, где су штампана најзначајнија дела, попут "Горског вијенца", "Српског Рјечника", итд. Најстарија српска књига штампана 1741. године у алпској пртестоници, у бакрорезачкој радњи Томаса Месмера је "Стематографија" аутора Христофора Жефаровића. Једно поглавље у књизи, носи назив "Панчићева оморика", најлепши четинар Европе, чији се примерак, данас чува у Бечу, у Природњачком музеју. У монографији су заступљене и савремене српске кафане, а међу њима и најстарија "Код зрна зеленог пасуља", коју је 1683. године отворио Ђура Колчић. Пописани су и српски клубови и савези, медији и многобројне српске фирме. Рецензију књиге, прочитала је Наташа Пајковић, књижевница из Беча, а у њој, др Вјера Рашковић Зец, која је помогла и издавање ове значајне књиге, између осталог, наглашава: "Радила сам у Америци, Кини, Бечу и обишла многе земље у склопу своје каријере, или ако туриста, али овакав "водич", нисам имала у руци. Има душу. Одражава се у њему ентузијазам аутора. Светлана Матић и Марко Лопушина воде нас траговима које су Срби оставили и данас их масовно остављају широм Беча. Прате их од 1673. године до данашњих дана, дакле пуни 50 година."

Захвалнице за подршку у раду АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" председница Друштва уручила је Драгани Бергс, службеници у канцеларији Владе аустријског премијера Карла Нехамера, Бојани Шећеров, саветници при организацији ОЕБС и новинарима франкфуртских "Вести" Жељку Томићу и Зорану Мирковићу.

Међу присутнима су, између осталих, били и Мирел Томас, председница удружења "Бечке поете", Нада и Милун Николић, бечки хуманитарци, али и представници Амбасаде Републике Србије у Бечу конзулка Милица Топаловић, министар саветник и Сузана Станић Царевић, први саветник. Како је Светлана Матић изјавила, ова календарска година била је у знаку обележевања малог јубилеја, пет година постојања и рада Друштва, које води и обавестила присутне, да ће тим поводом, бити штампан Летопис друштва. Такође је најавила и изложбу "Трагови бечких Срба", насталу по истоименој књизи, која је издата у ИК "Прометеј из Новог Сада, чију израду је финансирало Министарсртво културе Републике Србије, а која ће бити у Бечу приказана, почетком наредне године, чији је дизајн креирао Душан Борисављевић, члан УО.

Изразила је наду да ће тада и др Марко Лопушина, коаутор књиге, бити присутан, истичући да је он један од најбољих познавалаца српског расејања.

Скуп је завршен послужењем и заједничким фотографисањем.