Blog

У четвртак, 17. априла 2025. године, у Српској кући у Подгорици, у сали “Петар Лубарда” свечано је отворена изложба о Мини Караџић, ауторке проф. Светлане Матић из Беча. Говорећи о значају породице Караџић у Бечу, Небојша Родић, амбасадор РС у Црној Гори, истакао је значај Минин и њену сарадњу са оцем, истакавши да је ауторка кроз истраживачки рад и паное, осветлила њен лик и дело, који су били, нажалост, непознати српској јавности. Говорио је о доприносу Светлане Матић у очувању српског језика и националне културе, коју баштини и напоменуо да ју је Александар Вучић, председник Републике Србије, одликовао златном медаљом за заслуге на Сретење, прошле године. Академик проф. Светлана Матић се захвалила екселенцији на успешној  сарадњи, а присутне је обавестила да је амбасадор Родић открио спомен-плочу Мини Караџић, на једној од зграда у Бечу, где су Караџићи живели, а поред бисте њеног оца Вука. Истакла је да је изложбу дизајнирао Душан Борисављевић. Осврнувши се на Минин лик и дело, ауторка изложбе је посебно нагласила Минину љубав према књижевности, њен уметнички таленат, јер је насликала преко 50 портрета, уља на платну, акварела и да је уз Катарину Ивановић, наша прва сликарка. Била је полиглота и преводила је српске народне песме и умотворине на немачки језик. Свирала је клавир. Водила је целокупну Вукову коресподенцију са преко 300 истакнутих личности тога доба и била његов лични секретар. У Вукову кућу су долазили, између осталих, Јернеј Копитар, који је бринуо о Минином напредовању и учењу српског језика, јер га је савладала са 15 година, прота Матеја Ненадовић, патријарх Јосиф Рајачић, црногорски кнез Данило, Милош Обреновић, Његош, Ђура Даничић, Бранко Радичевић, који се уписао у Минин Споменар песмом “Певам дању, певам ноћу”, сликари Урош Кнежевић, Стева Тодоровић, Аксентије Мародић и многи други. Сарађивала је са Браћом Грим, историчарем Леополдом Ранкеом, Милицом Стојадиновић Српкињом, песницима Зајдлом и Аугустом Франклом, који је Мини посветио песму, видевши је како води коло у српској народној ношњи, на Словенском балу у Бечу 1847. године, у организацији Милоша Обреновића, а на коме је било преко 3000 званица. За ту прилику, по наруџбини Милоша Обреновића, Јохан Штраус Млађи је компоновао “Српски Кадрил”, који  се изводи сваке године на Светосавском балу у Бечу. Покровитељ и организатор ове културне манифестације, био је Њ.Е. др Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Црној Гори, који је изложбу и званично прогласио отвореном. Овом културном догађају, присуствовали су представници дипломатског кора, писци, ликовни уметници, новинари и многе друге значајне личности из јавног живота братске Црне Горе. Поставку изложбе ће сви заинтересовани моћи да виде до краја месеца априла. Ова и изложба о Милици Стојадиновић Српкињи, након Подгорице, биће приказана у Српској кући у Беранама, Никшићу и Српском културном центру “Патријарх Варнава” у Беранама. Након официјелног дела програма, посетиоци су могли да се друже и разговарају, уз послужење у опуштеној атмосфери. 

У “Српској кући” у Подгорици, одржана је значајна културна манифестација у среду, 16. априла 2025. године. Предавање свештеника Николе Пејовића под називом “Васкрсење  Христово - Светлост која побеђује таму”, изазвало је одушевљење присутних. У наставку програма, приказан је пројекат “Путујућа ћирилица”. Учесници трибине, су имали прилику да погледају видео-снимак, кроз који су се  упознали са досадашњом реализацијом овог пројекта, у градовима: Београду, Бањалуци, Берлину, Берну и Бечу. О циљевима пројекта, говорила је проф. Јелена Митровић из Берна. Заједно са њом, у Црну Гору је допутовао проф. Симон Делбах, пореклом Швајцарац, који је љубитељ српског језика и културе. Нови Ачибалд Рајс! Из Београда су допутовале професорке из ОШ “Јован Стерија Поповић” Маријана Вељић и Бранка Ракић. Публици се  обратила и академик проф. Светлана Матић из Беча и Др Момчилу Вуксановићу, председнику Српског националног савјета Црне Горе, који је организовао овај скуп, у знак захвалности, уручила монографију “Трагови бечких Срба”, коју је објавила заједно са др Марком Лопушином из Београда. За узврат, господин Вуксановић је колегиницама поклонио књиге “Љетопис проклетога цара Дукљана” и монографију “Српска божићна читанка”, аутора Дејана Томића , као и по један примерак часописа “Српске народне новине”, у издању  СИИК “Свети Сава”. Овом  културном догађају, присуствовали су, између осталих, проф. Славка Кликовац из Голубоваца, проф. др Саво Марковић, ректор Универзитета “Медитеран” у Подгорици и други културни посленици.  Уредник трибине и модератор програма, био је Будимир Дубак, књижевник. Приказана је изложба дечјих радова из различитих школа и градова. Циљ “Путујуће ћирилице” је очување ћириличног писма, као основе српског националног идентитета. Након програма, организатори су приредили коктел уз дружење и разговор. Било је ово једно изузетно вече, проведено у друштву поштоваоца српског језика, културе и националног идентитета Срба, ма где они живели. Поносна сам на своје корене јер, како песма каже” Српкиња је мене мајка родила, све да волим она ме учила. Са вером у Бога, мајка рађала, па ми душа као небо велика.” 

 У организацији Општине Зета и Удружња умјетника „Визија“, у Голубовцима је 14. априла 2025. године, отворена изложба „Врдничка вила – Милица Стојадиновић Српкиња“. Програм је отворен песмом „Македонско девојче“, коју је на флаути извела Милена Дракић. Дечју песмицу „Лутке су ми мезимице“ говорила је Хелена Ајковић.

Кроз програм је присутне водила проф. Славка Кликовац, председница Удружења „Визија“. У име Општине Зета, присутне је поздравио Небојша Домазетовић, председник Скупштине Општине Зета. Захвалио се ауторки изложбе академику проф. Светлани Матић на одличном културном садржају, захваљујући коме су присутни сазнали много тога о животу и делу прве српске песникиње. Милош Белоица и проф. Наташа Ана Кликовац су присутне упознали са богатом биографијом ауторке изложбе.

Присутнима се обратила и Мр Маријана Радуловић, в.д. секретарка Секретаријата за локалну самоуправу и друштвене делатности, истичући значај сарадње између Општине Зета, Удружења умјетника „Визија“ и АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча, чији је оснивач и прва председница проф. Светлана Матић.

Говорећи о лику и делу Милице Стојадиновић Српкиње, академик проф. Светлана Матић се захвалила организаторима на гостопримству и изразила наду да ће, захваљујући потписаном Протоколу, међусобна  сарадњи бити и у наредном периоду успешна и значајна, а све у циљу очувања језика, културе и националног идентитета, на међународном нивоу.

 Нагласила је да је Врдничка вила имала класично обрразовање, да је говорила неколико светских језика, преводила српске песме на немачки језик, писала поезију, свирала гитару, извештавала са ратишта и била прва српска кантауторка. Сарађивала је са Бранком Радичевићем, Љубом Ненадовићем, Михајлом Обреновићем, Вуком Стефановићем Караџићем, сакупљајући српске народне обичаје и умотворине у Фрушкој Гори и помагала му да исте објављује и штампа. Објавила је три збирке песама. Позната је њена завичајна збирка, дневник „У фрушкој гори“. Дружила се са Мином Караџић, па јој је посветила две песме. Мина Караџић, с обзиром да је била прва српска уметница, уз Катарину Ивановић, насликала је и поклонила јој два портрета, за узврат.

Врдничка вила је сарађивала и са аустријским песницима Јоханом Габријелом Зајдлом и Лудвигом Аугустом вон Франклом, који јој је посветио књигу. У њој је критиковао српску јавност што је заборавила на значај своје прве песникиње, која је свом имену додала псеудоним Српкиња, јер је своје порекло и завичај носила у срцу, до краја живота. Нажалост, завршила је у сиромаштву, након деобе са браћом и преминула у 48. години живота у Београду, болесна и заборављена. Сахрањена је у Београду, након чега се њени посмртни остаци преносе у Пожаревац. Данас почива у манастиру Раваница у Врднику, где јој је у порти подигнут споменик.

У част првој српској песмотворки, установљена је награда која се додељује у оквиру манифестације Милици у походе, Центра за културу "Милош Црњански“ у Сремским Карловцима, чији је лауреат за прошлу годину била Светлана Матић, имајући у виду чињеницу да је објавила књигу „Поздрав Милици Стојадиновић Српкињи“, по чијем је садржају и настала ова изложба, коју је дизајнирао Душан Борисављевић.

Изложбу је за посетиоце званично отворила Мр Маријана Радуловић и позвала присутне на послужење и коктел који је Општина „Зета“ овим поводом приредила. Захвалнице за подршку и међусобну сарадњу у име АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" организаторима је уручила ауторка изложбе. Славка Кликовац се захвалила учесницима у програму и уручила им у име удружења умјетника "Визија" захвалнице.

 Ауторка је присутне позвала да дођу на отварање изложбе о Мини Караџић, која ће бити отворена у Српској кући у Подгорици 17. априла 2025. године у 18 сати. Изложбу ће свечано отворити Њ.Е. Др Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Подгорици. 

Милица Стојадиновић Српкиња – МИНКИ КАРАЏИЋ

 У туђини именом се дичиш

Србског Рода ког достојно носиш;
њим се дичиш, а ти с' дика србству,
јер му светлаш образ у туђинству.

Даље, даље, ништа лепше није
но кад љубав к роду срце грије,
то је накит Србину, Србкињи
ил' у дому или у тудђини.

И јошт једно: из далека света
кад ти душа отаџбини лета,
у Фрушкој се Гори ти устави
и мене се онда ти спомени.

1851. 

У галерији ИК Прометеј, у Новом Саду, у понедељак 3. фебруара 2025. године, званично је отворена изложба посвећена Милици Стојадиновић Српкињи, по истоименој књизи ауторке Светлане Матић, коју ће заинтересовани моћи да виде до краја фебруара. О књизи Трагови бечких Срба, говорили су Зоран Колунџија и аутори др Марко Лопушина и проф. Светлана Матић.

 Обе књиге су штампане у Прометеју, која је, по речима, Матићеве једна од најбољих, не само у Србији, већ и у региону. Зоран Колунџија, у име домаћина, захвалио се посетиоцима на доласку, који су испунили салу Галерије до последњег места. Аутори су говорили о садржају књиге и свим значајним дестинацијама, које су у њој заступљене, а које би сваки посетилац требало да види, када дође у Беч.

 Светлана Матић је истакла да у алпској престоници данас живи око 200 хиљада Срба, који су заједно са домаћинима уткани у све историјске и културне садржаје. Са правом кажемо да је по величини, Беч трећу по реду српски град, након Београда и Новог Сада, по броју становника. Говоримо и о Вуковом Бечу, јер је реформатор српског језика у њему живео пола века, засновао своју породицу са Аном Краус и штампао своја најзначајнија дела. У том племенитом подухвату, подржавали су га и посећивали, између осталих: Његош, Бранко Радичевић, Милица Стојадиновић Српкиња, Ђура Даничић и многи други.

 Мина Караџић је водила целокупну очеву коресподенцију са преко 300 значајних личности тог времена, преводила српске народне умотворине на немачки и тиме стварала мостове пријатељства и културе. Милица Стојадиновић Српкиња је помагала Вуку у сакупљању песама, пословица и народних обичаја у Војводини. Мини је посветила две песме, а Вукова мезимица јој је поклонила и насликала портрет. Врдничка вила је волела свој завичај, написала Дневник, борила се за права жена, свирала гитару и била прва кантауторка на нашим просторима.

 Панели изложбе, коју је дизајнирао Душан Борисављевић, прате њен животни пут од рођења, школовања, књижевног стваралаштва, па све до смрти.

 Аустријски песник Аугуст Франкл јој је посветио књигу, у којој каже, да је за чуђење, како се српски народ односио према својој првој песмотворки, која је скончала у беди, јер се борила са егзистенцијалним проблемима до краја свог живота. Уз конструктивну дискусију и коктел, дружење је потрајало до касних вечерњих сати.

Присутне је поздравила проф. Светлана Матић, председница. Говорила је о културним манифестацијама и активностима које је друштво организовало у последњих пет година и најавила да ће у првој половини ове године, бити штампан Летопис, као сведочење и подсећање на сва протекла значајна дешавања, а у циљу очувања српског језика, наше културе, верског и националног идентитета. Захвалила се присутнима на подршци и доласку, а посебно Заједници српских клубова на додељеном одликовању друштву, које је награђено Златном плакетом за 2024. годину, за постигнуте резултате и заслуге у очувању и презентовању српског језика и књижевности у Аустрији.

Матићева се захвалила Министарству културе Републике Србије, које је финансијски подржало израду ове изложбе, а коју је дизајнирао Душан Борисављевић. На 19 панела, који прате књигу Трагови бечких Срба, између осталог, налазе се адресе са фотографијама познатих културних институција, као и дестинације које треба посетити, а где су Срби оставили свој траг. Реч је о Амбасади и Конзулату Републике Србије, Мисији Оебса, Представништву Републике Српске, Српској православној цркви, Бечкој опери, Академији музичких и ликовних уметности, Националној библиотеци, Парку Дијане Будисављевић, бистама и спомен-плочама познатих и знаменитих Срба, међу којима се посебно истичу: Вук Стефановић Караџић, Мина Караџић, Саво Мркаљ, Бранко Радичевић, Петар и Паула Прерадовић и многи други. Осврнула се и на Споразум о сарадњи између градова Београда и Беча, који су 2019. године потписали градончелници Др Зоран Радојичић и Др Михаел Лудвиг.

Присутне је упознала са будућим активностима и културним манифестацијама, које ће друштво организовати у наредном периоду. Ова година ће бити у знаку обележавању 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, а Друштво ће га обележити на достојанствен и прикладан начин, како и доликује великој математичарки и физичарки,која је дала велики допринос у развоју науке, а ипак, остала у сенци свог супруга Алберта Ајнштајна, истакла је Светлана Матић.

Изложбу је званично отворила Александра Јовановић, конзул Републике Србије у Бечу, изражавајући задовољство што има прилику да поздрави присутне, у име Амбасаде Републике Србије и Њ.Е. амбасадора господина Марка Благојевића, као и у своје лично име.

Надам се да ће данас, Срби у Аустрији и убудуће остављати само лепе и добре трагове, на понос своје отаџбине. У нади да ће ова изложба живети и бити посећена, ја је ево и званично отварам, истакла је конзулка Александра Јовановић, у свом надахнутом говору.

Након официјелног дела програма, организовано је и заједничко фотографисање, уз потписивање књига, дружење и коктел. Изложба ће бити на располагању посетиоцима до 15. фебруара 2025. године, у просторијама Заједнице српских клубова, у десетом бечком округу. Адреса: Gudrunstrasse 133b.

Осим чланова друштва, културних и јавних посленика, овом догађају су присуствовали изасланик амбасадора БиХ у Аустрији Њ. Е. Синише Бенцун, господин Владимир Гламочлија, саветник, Анђела Ђурић, испред Представништва Републике Српске и многи други. 

Пријему су присуствовали чланови дипломатског кора, представници српских удружења, привредници, представници медија и истакнути културни и јавни посленици. Међу њима су, између осталих, били Њ.Е. Синиша Бенцун, амбасадор БИХ у Аустрији, Силвија Јанковић, председница пете бечке Општине, Младен Филиповић, директор Представништва Републике Српске, са својим сарадницима, Саша Божиновић, заменик председника СЦ Стеван Мокрањац, Радмила Максимовић, председница Заједнице Српских клубова у Бечу, Борислав Капетановић, кореограф у КУД Бранко Радичевић, Милорад Самарџија, председник удружења А:Култура, Јагода Декић, председница КУД Јединство, Марко Сарић, председник СКПД Просвјета са сарадницима, представници Српског центра, Александар Станковић, председник АССФ, привредници Драган Матић, Лука Марковић, Остоја Матић, адвокат Милан Глишић, Дарко Милорадовић, Жељко Томић, Вера Марјановић, Цица Рајковић, и многи други.

Др Михаел Лудвиг је у поздравној речи, истакао да је Беч, по величини трећи српски град, после Београда и Новог Сада. Градоначелник је нагласио да у Бечу има 75.000 грађана  српског порекла који имају право гласа, тј. оних који поседују аустријско држављанство и преко 100. 000 оних, који вуку српске корене. Посебно је нагласио да између Беча и Београда постоји Споразум о међусобној привредној и културној сарадњи. Тај Споразум се односи на сарадњу у областима као што су: привреда, становање, здравство, култура и културно наслеђе, паметни градови, развој града и урбанизам. Захваљујући овом Споразуму, који су потписали тадашњи градначелник Београда др Зоран Радојичић и садашњи градоначелник Беча, 18. октобра 2019. године, градови су одлучили да ће у будућности, размењивати информације, знања и искустава у областима од заједничког интереса, уз учешће стручњака из градских институција и партнерских организација из оба града.

Имајући у виду чињеницу да Београд и Беч имају, богато културно- историјско наслеђе, проф. Светлана Матић, председница АСКД Вилхелмина Мина Караџић, поклонила је градоначелнику монографију на немачком језику Срби у Аустрији – Serben in Österreich, чија је ауторка, заједно са Др Марком Лопушином. Михаел Лудвиг се захвалио на поклону и изразио задовољство, што ће бити у прилици да обогати своје знање о сународницима, који су пре пет векова крочили на територију алпске престонице. Светлана Матић је обавестила првог човека града Беча, да је недавно изашла монографија Трагови бечких Срба, коју су изнедрили исти аутори  и изнела констатацију да и ову значајну публикацију, треба превести на немачки језик. Градоначелник се сагласио са предлогом и позвао ауторку да у наредном периоду организују заједнички сусрет и разговар на ову тему. Двојезичне публикације, сложили су се, омогућавају боље разумевање, упознавање и грађење мостова пријатељства и сарадње између два народа, аустријског и српског.

Уз музички програм, заједничко дружење, фотографисање и богато послужење, које је било препуно српских специјалитета, градоначелник Михаел Лудвиг је присутнима на течном српском језику, пожелео срећну Нову 2025. годину.

Михаел Лудвиг (нем. Michael Ludwig, рођен 3. априла 1961.) је аустријски политичар, члан Социјалдемократске партије (СПО). Од маја 2018. је градоначелник и гувернер Беча. Претходно је био градски већник за стамбене послове, изградњу и урбанистичку обнову. Био је и други заменик градоначелника и гувернер Беча од марта 2009. до октобра 2010. године. Након завршене основне школе, Михаел Лудвиг је од 1971. године похађао нижи ниво опште гимназије у Бечу. Затим је похађао комерцијалну академију све од 1975. до 1980. године и на њој је матуруирао. Након служења војног рока 1981–1982, студирао је политичке науке и историју на Универзитету у Бечу, где је и докторирао 1992. године са дисертацијом о СЕД -у, тадашњој владајућој странци Источне Немачке. 1984–1986 био је вођа пројекта за образовање одраслих, а од 1986–1991 асистент у образовању у бечком центру за образовање одраслих. Године 1991. постао је регионални менаџер Института др Карл Ренер у Бечу и секретар за образовање СПО Беч. Од 1995. био је председник Удружења бечког образовања одраслих и потпредседник аустријских центара за образовање одраслих, а од 2008. је почасни председник надзорног одбора бечких средњих школа. Лудвиг је такође председник Архива Бруна Крајског. (извор Википедија) 

Отворивши овогодишњу прославу, Радмила Максимовић, председнице ЗСК у Бечу је поздравила присутне и захвалила се свим клубовима, Радничкој комори, редставницима Општине из десетог бечког округа, где је и седиште српских удружења, већ пуних четрдесет година. 

Истакла је да Зајдница српских клубова, придаје посебну пажњу неговању културе и традиције Срба, који живе у Бечу. Велики број одржаних културних манифестација, то потврђују. Једно од традиционланих окупљања јесте и прослава Нове године по Јулијанском календару, која се слави 14. јануара сваке године, као традиционални празник. Данашња прослава је и наша прилика, како је напоменула, да анализирамо претходну годину, али и да се сретнемо са новим пријатељима, као и са активистима, који су у последњих 50 година, градили нашу организацију, али и са онима, који ће и у будућности имати успешну сарадњу са нама. Поздравила је представнике дипломатског кора, представнике аустријских институција и представнике српских удружења.

Обраћајући се присутнима Њ.Е. Марко Благојевић, Амбасадор Републике Србије у Аустрији, захвалио се на позиву и подсетио да је присуствовао прослави и прошле године, на почетку свог мандата. Пожелео је свима добро здравље, са поздравом: „Мир божји, Христос се роди“.

Реч је узео и амбасадор БИХ у Аустрији Њ.Е. Славиша Бенцун, говорећи о значају сарадње са аустријским институцијама, у циљу грађења бољих односа међу народима. Изасланица бечког градоначелника Др Михаела Лудвига, госпођа Аслихан Бозатемур, истакла је да између два града Беча и Београда, постоји добра координација на многим пољима, заснована на Споразуму о сарадњи, који је потписан 2019. године. Истакла је значај и бројност српске заједнице у Бечу, а присутнима пожелела срећне празнике.

Председник десете бечке Општине Маркус Франц, захвалио се ЗСК на успешној сарадњи и на српском језику, пожелео свим присутнима срећну Нову годину. Нагласио је да ове године, Општина Фаворитен, на чијем је челу од октобра 2017. године, слави 150 година постојања и да у њој живи око 35 хиљада, суграђана српског порекла.

Као и сваке и ове године је Заједница српских клубова у Бечу, наградила златном плакето,  заслужна удружења и појединце. Међу њима су Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“, а одликовање је примила академик проф. Светлана Матић, председница. Појединачне златне плакете, добили су Драган Крацуновић, благајник ЗСК и господин Стастка Курт, председник Комисије за културу, у Општини Фаворитен. 

Овом свечаном пријему присуствовали су, између осталих, Срђан Мазалица, посланик у Парламенту Републике Српске, представници медија, бројни активисти и културни посленици.

Проф. Светлана Матић је у  знак захвалности за добру сарадњу између представника Општине и ЗСК, уручила Маркусу Францу књигу „Срби у Аустрији“ (Serben in Österreich) на немачком језику.

Након официјелног дела, програм је настављен уз послужење и богату вечеру са српским и бечким специјалитетима. 

Музички програм су увеличали и представници „Балкан Ансамбла“, на челу са Николом Зарићем, који су успешно изводили аустријске, али и српске познате композиције и допринели дасе сви присутни осећају пријатно у прелепом амбијенту „Куће спорта“ у Бечу.

Година 2024. управо се ближи крају. У њој је доминирала нада свих мирољубивих људи на свету, да ће ратови у Украјини и Гази престати.  Нажалост, овај сукоб се проширио и на друге државе и пренеће се и у Нову годину. Када ће се разарања погибије недужних људи, жена и деце зауставити, зависиће од договора великих сила. Велику наду улива нова администрација у САД, на челу са новоизабраним председником Доналдом Трампом, у жељи да ће се пронаћи мирно решење и прекинути сукоби широм планете.

Свако од нас је имао успоне и падове и на личном и професионалном плану. Лично сам задовољна како је протекла  2024. година. Моја породица је жива и здрава. Ћерка Александра је пронашла нови посао, добила је од нас ауто на поклон, а стамбено питање јој је, већ пре пет година, решено. Успешна је и задовољна, млада девојка. Супруг Драган је радио вредно, као и увек, не осврћући се на чињеницу да је у пензији. Пун је елана и енергије и даље, спреман да уплови у нове грађевинске пројекте. Мајка, којој сам посветила књигу "Хвала ти мајко мила", а номинована је за награду "Душко Радовић" Библиотеке града Београда, крхког је здравља, у животном периоду, који не прихвата олако и покушава да се одупре старости, што није ни најмање ни за њу, а ни за мене, једноставно. Жели да остатак живота проведе у Бечу. Што се мене лично тиче, вредно сам радила као и увек. Волим свој посао, па сам спровела неколико пројеката, који развијају вишејезичност и очување матерњег језика, у школама у којима предајем. Успешно сам, заједно са својим сарадницима, водила АСКД "Вилхелмина Мина Караџић", те смо ове године низом културних и просветних манифестација, обележили петогодишњицу постојања и рада. Кључна манифестација била је обележавње 200 година од рођења Бранка Радичевића, коју смо реализовали, заједно са Амбасадом Републике Србије, а уз подршку Министарства за дијаспору и Управе за сардњу са дијаспором и Србима у региону и Драженом Ђурђићем,  председником општине Сремски Карловци. Гости су нам били госпођа Нада Поповић-Агбаба, начелница Општине Сремски Карловци за друштвене делатности и госпођа Мирјана Јовановић, шефица кабинета председника Скупштине општине Сремски Карловци, као и глумци из позоришта "Козачински", на челу са проф. Јеленом Ратков, уз подршку госпође Пламенке Вулетић. Одржали смо промоције књига др Вјере Рашковић Зец "Коресподенција" и "Јован наше душе". Пројекат "Очување српског културног идентитета у Аустрији" успешно је реализован у току 2024. године.  Примарни циљеви пројекта били су промоција српске културе, ћирилице и традиције. Пројекат „Путујућа ћирилица“ спроводи се уз подршку Министарстава културе и просвете Републике Србије, а пројекат спроводи пројектни тим на челу са проф. Јеленом Митровић из Берна. Пројекат је већ укључио школе и децу из Србије, Републике Српске, Хрватске, Швајцарске, Немачке и других земаља, а сада се на списку тих земаља нашла и Аустрија. Учесници предавања су имали прилику да сазнају вредне методе очувања и промоције ћирилице, да се упознају са интерактивним приступом учења српског језика у иностраству у очувању матерњег језика, на другом говорном подручју. Ова активност спроведена је уз подршку Његовог високопреосвештенства, епископа бачког, господина Иринеја. Управо је уз благослов господина Иринеја, ова активност одржана у Епархијском дому цркве Светог Саве у Бечу, у оквиру које се налази и Владичански двор и седиште Епархије аустријско-швајцарске. Активност која је, такође, изазвала велико интересовање, била је представљање српске гастрономије. Организована је уз подршку Института за проучавање културног развитка из Београда и у сарадњи са стручњацима који су дубље истраживали значај српске кухиње, као важан део нематеријалног културног наслеђа. Предавање је одржао Дејан Загорац из Београда.

Учествовали су бројни представници српске дијаспоре у Бечу, као и званичници из различитих институција Републике Аустрије, који су имали прилику да се упознају са традиционалним српским јелима и кухињом, која одражава богатство српске културе и историје. Ова активност није само допринела промоцији српске гастрономије, већ и успостављању јачих веза са аустријском културном заједницом.

Ауторска изложба о Милици Стојадиновић Српкињи, приказана је у Конзулату Републике Србије у Бечу и Српском културном центру у Сремским Карловцима. Том приликом ми је уручена и престижна награда "Венац врдничке виле". Ауторска изложба о Мини Караџић, приказана је у библиотекама у Крагујевцу и Краљеву.  Монографија "Трагови бечких Срба", коју сам написала, заједно са др Марком Лопушином, у издању "Прометеја" из Новог Сада, представљена је на Сајму књига у Београду и у ЗСК у Бечу. Једна успешна година је иза мене. На основу Указа Председника Републике Србије Александра Вучића, додељена ми је на Сретење, Златна медаља за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јачању односа између Републике Србије и Републике Аустрије, у просветним и јавним делатностима. У наредној 2025. години, планирамо да отворимо изложбу по истоименој књизи "Трагови бечких Срба". Обележићемо 150 година од рођења велике српске научнице Милеве Марић Ајнштајн. Планирамо да штампамо Летопис АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" од 2019. до 2024. године. Хвала свима који су нам пружили подршку у досадашњем раду. Срећна нам Нова 2025. година!

Промоција монографије "Трагови бечких Срба" одржана је протеклог викенда, у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу, у организацији АСКД "Вилхелмина Мина караџић" На почетку скупа, проф. Светлана Матић је позвала присутне да минутом ћутања одају пошту њеној сарадници и пријатељици, преминулој професорки Драгани Додеровић, која је предавала у Српској допунској школи у Вићенци и осврнула се на њен животни и професионални пут, са сетом и жаљењем, што није успела да доживи и присуствује на промоцији, коју је тако желела да посети у Бечу. "Сва средства прикупљена од продатих књига, биће упућена њеној породици", трекла је ауторка књиге.

Иако, видно потресена и са много емоција, проф. Матић се захвалила присутнима на доласку, представивши монографију, коју је, заједно са Др Марком Лопушином, како је истакла, изнедрила. Навела је и представила многобројне дестинације у Бечу, где су живели, стварали, умирали и студирали истакнути Срби у прошлости. Поменула је и да је Беч највећи град српског расејања, с обзиром да по неким истраживањама, у њему живи и ствара око 180. 000 држављана српског порекла. Нагласила је и потребу отварања Српског културног центра, истакавши да је тај предлог у многобројним прликама и наступима, износила српским властима и министарствима. "Много је забележених, али и необележених, српских трагова у Бечу, које треба да посећујемо и не заборавимо", истакла је Матићева. У књизи су приказане, између осталих, следеће адресе, спомен-плоча, биста, кућа, установа и дестинација: Амбасада и Конзулат Републике Србије у Бечу; Стална мисија РС при ОЕБС-у; Представништво Републике Српске; Храм "Светог Саве" и још четири православне цркве; Куће у којима су живели српски великани: Руђера Бошковића, Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића, Вилхелмине Мине Караџић, Књаза Милоша Обреновића, Петра Другог Петровића Његоша, Петра Прертадовића и Пауле вон Прерадовић, која је написала химну Републике Аустрије, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића, Мише Димитријевића, као и необележене српске куће. У књизи су и бисте знаменитих Срба, улице и тргови са српским именима, као што су Теслина улица, Трг Београд, Трг Сарајево. Ту је и Парк Дијане Будисављевић, Мост Милутина Миланковића, Мило Дор и други. Побројани су и многобројни студенти српског порекла, који су студирали и докторирали на Бечком универзитету, Срби, чланови Аустријске академије наука, Бечки музеј Албертина и радови наших ликовних уметника у галеријама, попут Уроша Предића, Паје Јовановића и других. Приказана је и Академија музичких уметности, Аустријска национална библиотека, која садржи многобројна капитална дела српских писаца и хроничара, и више од 160 српских средњовековних рукописа, најпознатија и најважнија оперска установа у Бечу, светског гласа Бечка државна опера, чији је директор од 2020. године Београђанин Богдан Рошчић, итд. Наведене су и Српске штампарије у Бечу, попут Штампарије јерменског манастира, где су штампана најзначајнија дела, попут "Горског вијенца", "Српског Рјечника", итд. Најстарија српска књига штампана 1741. године у алпској пртестоници, у бакрорезачкој радњи Томаса Месмера је "Стематографија" аутора Христофора Жефаровића. Једно поглавље у књизи, носи назив "Панчићева оморика", најлепши четинар Европе, чији се примерак, данас чува у Бечу, у Природњачком музеју. У монографији су заступљене и савремене српске кафане, а међу њима и најстарија "Код зрна зеленог пасуља", коју је 1683. године отворио Ђура Колчић. Пописани су и српски клубови и савези, медији и многобројне српске фирме. Рецензију књиге, прочитала је Наташа Пајковић, књижевница из Беча, а у њој, др Вјера Рашковић Зец, која је помогла и издавање ове значајне књиге, између осталог, наглашава: "Радила сам у Америци, Кини, Бечу и обишла многе земље у склопу своје каријере, или ако туриста, али овакав "водич", нисам имала у руци. Има душу. Одражава се у њему ентузијазам аутора. Светлана Матић и Марко Лопушина воде нас траговима које су Срби оставили и данас их масовно остављају широм Беча. Прате их од 1673. године до данашњих дана, дакле пуни 50 година."

Захвалнице за подршку у раду АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" председница Друштва уручила је Драгани Бергс, службеници у канцеларији Владе аустријског премијера Карла Нехамера, Бојани Шећеров, саветници при организацији ОЕБС и новинарима франкфуртских "Вести" Жељку Томићу и Зорану Мирковићу.

Међу присутнима су, између осталих, били и Мирел Томас, председница удружења "Бечке поете", Нада и Милун Николић, бечки хуманитарци, али и представници Амбасаде Републике Србије у Бечу конзулка Милица Топаловић, министар саветник и Сузана Станић Царевић, први саветник. Како је Светлана Матић изјавила, ова календарска година била је у знаку обележевања малог јубилеја, пет година постојања и рада Друштва, које води и обавестила присутне, да ће тим поводом, бити штампан Летопис друштва. Такође је најавила и изложбу "Трагови бечких Срба", насталу по истоименој књизи, која је издата у ИК "Прометеј из Новог Сада, чију израду је финансирало Министарсртво културе Републике Србије, а која ће бити у Бечу приказана, почетком наредне године, чији је дизајн креирао Душан Борисављевић, члан УО.

Изразила је наду да ће тада и др Марко Лопушина, коаутор књиге, бити присутан, истичући да је он један од најбољих познавалаца српског расејања.

Скуп је завршен послужењем и заједничким фотографисањем.