Хероина живота Милева Марић Ајнштајн промовисана у Бечу

Аустријско српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ организовало је промоцију књиге „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, ауторке Светлана Матић, у Бечу, у препуној, свечаној сали Магистрата, у петој бечкој општини 22. маја 2025. године.
Обраћајући се присутнима, Светлана Матић се захвалила Силвији Јанковић, председници Пете бечке општине на покровитељству и подршци у раду друштва коју пружа, како би се значајне културне манифестације реализовале.
Преко видео линка, присутнима се обратила Њ.Е. др Љиљана Никшић, амбасадорка у Министарству спољних послова Републике Србије, истичући да јој је велика част да се на овај начин обрати и учествује у промоцији књиге о Милеви Марић Ајнштајн, у години када обележавамо јубилеј 150 година од њеног рођења. Истакла је да је имала част да учествује у акцији повраћаја 43 писма, тј. коресподенције између Алберта и Милеве Марић Ајнштајн, захваљујући заиста доброј акцији, коју је спровела Амбасада Републике Србије у Лондону и амбасадор Горан Алексић, који је учествовао на аукцији „Кристи“, заједно са Министарством културе и Министарством спољних послова. „Могу да кажем да сам задовољна што смо сада у поседу тих 43 значајна документа и надамо се да ће они, наћи значајно место, у просторијама новог музеја, који ће говорити причу о нашој Милеви Марић Ајнштајн“, истакла је амбасадорка Никшић. Обратила се присутнима из хола Музеја српске дипломатије, из хола знаменитих Срба, како је рекла, напомињујући да би књигу о Милеви требало превести на енглески језик, како би била доступна не само Србима у дијаспори, већ и пријатељима српског народа и научној заједници. Пожелела је успешну промоцију, уз срдачне поздраве из Музеја српске дијаспоре.
Испред Амбасаде Републике Србије у Аустрији, присутнима се обратила Александра Јовановић, конзул. Поздравила је скуп у име Њ.Е. Марка Благојевића и истакла да је имала ту част да присуствује у Цириху, 2009. године, на постављању плоче на споменик Милеви Марић, као део делегације тадашњег Министарства за дијаспору. На плочи је написано на српском и немачком језику: „Са поносом и љубављу од српског народа.“
Др Вјера Рашковић Зец, рецензент књиге, подвукла је да је сматрала да сама доста зна о Милеви Марић, иако је гледала драму посвећену њој и прочитала неколико чланака. Одушевљена је насловом књиге. Говорила је да је Светлана Матић у потпуности успела да истражи допринос Милеве Марић у научном раду Алберта Ајнштајна. „И ова књига Светлане Матић, као и све досадашње, резултат је марљивог истраживачког рада, који је трајао две године. Много лепих књига даровала нам је Светлана Матић, али је овом надмашила саму себе“, закључила је др Вјера Рашковић Зец.
Кроз садржај књиге, читајући занимљиве одломке и цитате из писама, присутне је водила Наташа Пајковић, књижевница. Тако су заинтересовани могли да се упознају са Милевиним детињством, школовњем, судбоносном сусрету са Албертом у Цириху, браку и противљењу Албертових родитеља, крштењу синова у Новом Саду, боравку у Прагу и Берлину, Албертовој женидби са рођаком Елзом Левентал, Милевином доприносу науци, 1905. години чуда, разводу и смрти, писмима које је упућивла кумовима Гајин и пријатељици Хелени Савић. У књизи можемо да сазнамо и каква су била Ајнштајнова схватања о миру, богу и његовом односу према синовима Едварду и Хансу, али и о практичним саветима великог генија.
Светлана Матић је цитирала Ђорђа Балашевића, који је становао две куће даље од Милевине, у Кисачкој улици број 20. Он је, између осталог, истакао: „Била је лепа на онај тихи, ванвременски начин… Њен несретни живот био је песма у долини глувих… У Кисачкој и околним уличицама неке жене и данас живе на кратком ланцу, континенти им се простиру од баште до капије, од рерне до ужета за веш. А она је још рођендан двадесетог века прославила у Цириху, радећи домаће задатке свом размаженом Алберту, и учећи надобудне младе Швицере формулама којима нико од њихових сународника није умео да их научи. У њеној кући одавно живе неки други људи, у њеном племену је Рачун и даље највиша математика…
Светлана Матић предлаже да се Милеви Марић Ајнштајн постхумно додели докторат и диплома на Техничком универзитету у Цириху, с обзиром да је тамо завршила студије и положила све испите. Књига је писана у облику епистоларних писама и представља портрет једне успешне и заборављене научнице, која је крчила пут феминистичком покрету. Милева Марић је најуспешнија научница у српској науци. Милевин удео у Албертовим изумима био је неоспорно велики и неизоставан. Међутим, само је Алберт добио Нобелову награду, док је Милеви припао новчани део, захваљујући коме је школовала децу и лечила млађег сина, оболелог од шизофреније. Ауторка подржава иницијативу „Нобел за Милеву“ да и Милева Марић добије Нобелову награду, коју је покренула организација „Инспиринг Гирлс. “Чињеница је да је Милева Марић била коаутор објављених и необјављених, потписаних и непотписаних научних радова Алберта Ајнштајна и његова инспирација. Књига се базира на коресподенцији, чињеницама, литератури и изјавама савременика. Акценат је стављен на године љубави двоје научника, бриљантног интелекта, заједничког тимског и научног рада и разлаза. За будуће генерације које долазе, живот и
дело Милеве Марић и Алберта Ајнштајна су врло значајни и поучни“, закључила је проф. Светлана Матић.
Велики број заинтересованих на овој промоцији, међу којима су били: Жељко Томић, Зоран и Адријана Калабић, Милица Лађевић, Слободан Цојић, Мира Варга, Светлана Миловановић, Драгана Балтић, Гордана и Дејан Николајевић и други, чекао је у реду на потпис од стране ауторке, која је припремила коктел за све присутне.
Овај културни догађај је само један у низу, који слави велики јубилеј -150 година од рођења прве српске математичарке и физичарке, а промоције ће бити уприличене током целе године, у градовима у Аустрији, Европи и Србији. У плану је израда изложбе која ће пратити садржај књиге.
Следеће представљање ове значајне публикације, биће у Библиотеци града Београда, 6. јуна 2025. године у 19 сати, уз музичку пратњу групе Вокална радионица “Бистрик“ и наше велике музичке диве Биље Крстић.