Blog

Позивамо Вас на промоциу књиге "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн", која ће се одржати у петак, 27. јуна 2025. године у 12 сати, у Вуковој задужбини, у Београду.

Адреса: Краља Милана бр. 21 1000 Београд.

О књизи ће говорити др Вјера Рашковић Зец, рецензент проф. Радмила Сатарић, рецензент и проф. Светлана Матић, ауторка.

У свечаној сали Магистрата, у петој бечкој општини, у петак, 13. јуна 2025. године, одржано је књижевно вече, а наступили су аутори и ствараоци из Србије, Републике Српске и Аустрије. Повод за сусрет, било је обележавање осамнаест година успешног постојања ИК „Арте“ из Београда, коју је основао књижевник Миодраг Јакшић.

 Организатор ове културне манифестације је АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, које већ шест година за редом, чува српски језик у расејању, нашу културну баштину и национални идентитет, кроз одржавање различитих културних манифестација.

 Присутне је поздравила академик проф. Светлана Матић, председница АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, замоливши присутне да минутом ћутања, одају пошту настрадалима у масакру, који се догодио у средњој школи у Грацу.

 На почетку програма, Светлана Матић је истакла да сарадња између Миодрага Јакшића и ње, траје већ дуги низ година и да је ово треће представљање у Бечу. Тим поводом, уручила је Јакшићу Захвалницу за подршку у раду друштва и монографију „Трагови бечких Срба“, коју је изнедрила, заједно са др Марком Лопушином из Београда. Јакшић је изразио жељу да са Друштвом које води Матићева, продуби сарадњу и пријатељство и у наредним годинама.

 Миодраг Јакшић, иначе, по занимању архитекта, песник, музичар, продуцент и политичар, истакао је да је за ових осамнаест година, његова издавачка кућа објавила 350 наслова. Аутори су, до сада, своја књижевна остварења, имали прилику да представе у Будимпешти, Бања Луци, Скопљу, Гетеборгу, Темишвару, на Крфу и у Паризу и на тај начин обележили овај значајан јубилеј, са циљем да се што више људи и ставаралаца укључи у сарадњу са ИК „Арте“.

 Проф. Душица Ивановић, лекторка, новинарка и књижевница која је дуги низ година живела у Канади, говорила је песме „Писмо (нерођеној)“ и „Зелено“. Иначе, бавила се наставним радом у школи српског језика, била је члан редакције и лектор часописа за књижевност и културу „Људи говоре“, новинар у часопису „САН“ и сарадник недељника „Новине Торонто“. Била је лектор за српски језик нашим ауторима у расејању, као и организатор, аутор и водитељ књижевних догађаја у српској заједници у Торонту.

 Владимир Пешић, кантаутор, песник, прозни писац и победник квиза „Слагалица“, рецитовао је  песме „Пребројавање“ и „Тражила си“.

 Кристина Кика Стојковић, чланица групе „Паганке“ и „Јенђе“, говорила је одломке из књиге „Све по списку од А до Ш.“

 Песме „Завет“ и „Бој се љубави“ рецитовала је Љиљана Косар, универзитетска професорка у пензији, из књиге „Боје живота“.

 Песме „Разбежали се дани“ и „Љубав је порок мој“, Славица Минић Цатић је изабрала из књиге „Усана дах“.

 Миодраг Јакшић је говорио стихове из књиге „Држи се сунца“.

 Сњежана Ђоковић из Источног Сарајева, представила је своју књигу „Трновити сан“, која је подељена на три поглавља "Трн", "Сан" и "Пут".

 Светлана Матић је рецитовала своје песме „Србија је моја земља“, „Мина у песми“, „Маца“ и „Сања.“ Представила је укратко, свој роман „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, којим је обележила 150 година од рожења прве српске физичарке и математичарке.

 На овој књижевној вечери, поред  љубитеља поезије, присуствовала је испред Амбсаде Републике Србије у Аустрији, заменица конзула, госпођа Маша Манић.

 Дружење је настављено уз послужење, размену контаката и заједничко фотографисање, које је на велико задовољство присутних, својом камером овековечио Зоран Вујановић, уметнички фотограф из Београда. 

Промоцијом књиге „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, ауторке Светлане Матић, Библиотека града Београда и АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча,  облежили су 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн. 

Многобројну публику је, испред Блиотеке града Београда, поздравила Исидора Ињац и истакла да је сарадња са Светланом Матић започела пре много година и да је ова промоција само једна у низу културних активности које су заједно реализовали. Осебно је подвукла да је Светлана Матић мисионарски амбасадор у Бечу

О књизи су говориле др Вјера Рашковић Зец и проф. Радмила Сатарић, које су написале рецензију. Делове из рецензије Др Вјере Рашковић Зец, на њено инсистирање, читала је ауторка књиге. У њој  закључује да је јавности много лепих књига даровала Светлана Матић, али да је овом, надмашила саму себе. Издавачи књиге су АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча и „Прометеј“ из Новог Сада.

Књижевница Радмила Сатарић, обраћајући се публици, између осталог је подвукла: „Ауторка романа је остварила важан задатак и циљ, а то је да се насловна синтагма „Хероина живота – Милева Марић Ајнштајн“,  представи књижевним поступком, у складу са називом који је фантастично одабран. Сам појам хероина, означава женску личност посебних вредности са карактеристикама  јунакиње. Наслов сугерише сусрет са романом и јунакињом изузетних  вредности.

            Сви делови романа носе у себи светлост и достојанство лика Милеве Марић Ајнштајн, па и када се Алберт Ајнштајн описује, делује као да је у својим најнапреднијим фазама живота пресликао и адаптирао у себи Милевин лик, њене резоне и стил, те постаје вреднији, поузданији  и високо интелектуалан. На вешто грађеној композицији романа, сваки сегмент је један спрат који је посебно вредан за књижевни торањ који хармонично пројектује сјајна ауторка Светлана Матић. Као на висинским нивоима нижу се разни амбијенти, универзитети,  друштвена окружења, градови и људи, реномирани градови Цирих, Берлин, Хајделберг, Праг, Принстон, Нови Сад, Тител, Рума, Каћ, и вредни, угледни људи који граде своје породице и каријере. Мешају се амбиције са емоцијама које остављају печат у епистоларној форми писама књижевнице Светлане Матић, чија нарација је објективна, али ауторка исказује и субјективни осећајни став према хероини Милеви Марић Ајнштајн ”Могу мислити како сте се тада осећали”... Из изврсног књижевног дела, провејава питање о граници и одбрани интелектуалне својине. У којој мери је Милева могла сачувати своје вредно интелектуално добро, и да ли су промене у емоцијама њенога мужа почеле од момента када се домогао њених интелектуалних висина, потврђених Нобеловом наградом која је додељена њеном супругу, Алберту Ајнштајну. 

            Светлана Матић маестрално бележи управо ова сећања на Милеву, представљајући куће у којима је живела као значајне објекте, затим установе и институције од значаја, у којима је присутна њена слика. Бележи које улице и важне установе носе њено име.  Милева делује као оживели моћан лик - хероина у роману Светлане Матић, која је направила ремек-дело, дело које је светски бестселер.“

 Академик проф. Светлана Матић присутне је подсетила да је АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ потписало Споразум о сарадњи са Библиотеком града Београда и да су до сада у Бечу приказане изложбе о Милораду Павићу и Душку Радовићу, чије су ауторке Сара Ивковић Марковић, Исидора Ињац и Олга Марјановић.

 Говорећи о роману који је посветила првој српској математичарки и физичарки, ауторка је напоменула да је Милева Марић била прва супруга физичара Алберта Ајнштајна од 1903. до 1919. године и да је родила троје деце, ћерку и два сина, а после развода, постала самохрана мајка. „Милева Марић била је Албертова научна инспирација, сарадница и коаутор његових најважнијих научних радова из области физике. Захваљујући њеном доприносу, свет науке можемо да посматрамо са нове тачке гледишта. Поседовала је велики потенцијал из области математике, алгебре и физике. Била је музички надарена. Њој и њеном изабранику, музика и наука су помагале у развоју њихових умних способности, креативности, размишљању  и развијању интуиције. Били су генијалци за физику. Ајнштајн је заступао тезу да највећа научна открића потичу од интуиције, тј. од идеје која се изненада јавља. Алберт Ајнштајн, своју нарцисоидност, али и приврженост, показао  је Милеви у једном од многобројних писама, које јој је упутио: Увек ми се чини да сам у најбољем друштву сам са самим собом, изузев, наравно, када сам с тобом“, истакла је ауторка романа.

 Проф. Светлана Матић, између осталог је нагласила: „Пишући ову књигу, жеља ми је била да Милева Марић изађе из заборава у српској и у светској  јавности. Намера ми је била да  истражим удео, значај и допринос Милевин у стваралаштву и научном раду Алберта Ајнштајна. Ова књига, написана у облику епистоларних писама, осврт је на заслуге ове велике жене на пољу науке, али и њен допринос очување породичних, традиционалних и моралних постулата, који су данас, више него икада до сада, озбиљно уздрмани. Књига  се базира на коресподенцији, чињеницама, литератури и изјавама савременика. Акценат је стављен на године љубави, двоје научника, бриљантног интелекта, заједничког тимског и научног рада и разлаза.

 Предлажем да се Милеви Марић постхумно додели диплома на Техничком универзитету у Цириху, који је основан 1855. године под именом Швајцарски политехникум, с обзиром да је тамо завршила студије и положила све испите. Имајући у виду чињеницу да ETH Цирих, има репутацију светске класе у науци и технологији и да се сврстава у групу три до пет најбољих универзитета у Европи, а да је  један од 15 до 20 најбољих универзитета у свету, то би и за њега и академске кругове, додела дипломе, била обавеза и задатак који треба да испуне. Милева је диплому заслужила. То што је у то време на овом факултету 97% студената мушког пола дипломирало, а 3% студената женског пола није, доказ је женске дискриминације у образовном систему тог доба, коју је нажалост, Милева осетила на сопственој кожи.“

 Проф. Светлана Матић подржава Међународну кампању Нобел за Милеву да и Милева Марић добије Нобелову награду, која је покренута поводом стогодишњице од проглашења Алберта Ајнштајна за добитника Нобелове награде за физику (1921). Циљ ове значајне акције, коју  је покренула интернационална непрофитна организација Инспиринг Гирлс је да се Нобеловој фондацији и светској јавности укаже на неправедно заборављене заслуге  које је за Ајнштајнова открића имала његова прва супруга.

 У кампањи  могу да учествују сви који на Инстаграм, Фејсбук или Твитер налозима ове НВО поставе селфи с исплаженим језиком, уз ознаку NobelForMileva. Поза за сликање је преузета с најчувеније Ајнштајнове фотографије. Како пише лист Политика, а ослања се на саопштење организатора, који изражавају наду да ће ова акција резултирати можда и одлуком Нобеловог комитета да знаменито признање накнадно додели и Милеви Марић – што је тешко очекивати, јер се Нобелова награда од 1974. не додељује постхумно – или, барем, да се укаже на потребу једнаког третирања мушкараца и жена кроз историју, али и у садашњости. То је додатни разлог због којег је акција покренута управо у марту, месецу у којем се слави и Међународни дан жена.

 У музичком делу програма, наступила је Вокална радионица „Бистрик“, под вођством наше музичке диве Биље Крстић. Сјане, распеване девојке, извеле су следеће композиције: „Прели Прело“ - Српску прелску песму, „Ајде стамено, бела румено“- Шаљиву песму са Kосмета, коју певају Горани на састанцима, у дому испрошене девојке или вереног момка. Састанци се одржавају сваке вечери пет или шест недеља пре венчања. (Податак из књиге Миодрага А. Васиљевића) и „Изгрејала сјајна месечина“, традиционалну песму из јужне Србије.

 Велики број јавних и културних личности било је присутно на овом значајном културном дешавању, а између осталих, проф. др Предраг Марковић, историчар, академик проф. Др Миљко Сатарић, Сара Ивковић Марковић, др Санда Рашковић-Ивић, Др Марко Лопушина, проф. Милена Дорић, проф. Бојана Станкић, проф. Бранка Ракић, проф. Снежана Милошевић-Јешић, адвокат Зоран Јешић, педагог Невенка Крагуљац, Мирјана Пајић, програмски директор ИК „Клет“, Весна Антељ, Миодраг Јакшић и многи други. Наредно представљање ове књиге предвижен је на јесен на Сајму књига у Београду, о чему ће јавност бити накнадно обавештена. 

Срдачно Вас позивамо на промоцију књиге "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн", ауторке Светлане Матић из Беча, која ће се одржати у петак, 6. јуна 2025. године у Библиотеци града Београда, у 19 сати,  у Одељењу уметности у Београду. Адреса: Улица Кнеза Михаила 54. О књизи ће говорити: Исидора Ињац, др Вјера Рашковић Зец, Радмила Сатарић и ауторка. У музичком делу програма наступиће Вокална радионица "Бистрик" уз вођство Биље Крстић. Добро нам дошли!

Аустријско српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић“ организовало је промоцију књиге „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, ауторке Светлана Матић, у Бечу, у препуној, свечаној сали Магистрата, у петој бечкој општини 22. маја 2025. године.
Обраћајући се присутнима, Светлана Матић се захвалила Силвији Јанковић, председници Пете бечке општине на покровитељству и подршци у раду друштва коју пружа, како би се значајне културне манифестације реализовале.
Преко видео линка, присутнима се обратила Њ.Е. др Љиљана Никшић, амбасадорка у Министарству спољних послова Републике Србије, истичући да јој је велика част да се на овај начин обрати и учествује у промоцији књиге о Милеви Марић Ајнштајн, у години када обележавамо јубилеј 150 година од њеног рођења. Истакла је да је имала част да учествује у акцији повраћаја 43 писма, тј. коресподенције између Алберта и Милеве Марић Ајнштајн, захваљујући заиста доброј акцији, коју је спровела Амбасада Републике Србије у Лондону и амбасадор Горан Алексић, који је учествовао на аукцији „Кристи“, заједно са Министарством културе и Министарством спољних послова. „Могу да кажем да сам задовољна што смо сада у поседу тих 43 значајна документа и надамо се да ће они, наћи значајно место, у просторијама новог музеја, који ће говорити причу о нашој Милеви Марић Ајнштајн“, истакла је амбасадорка Никшић. Обратила се присутнима из хола Музеја српске дипломатије, из хола знаменитих Срба, како је рекла, напомињујући да би књигу о Милеви требало превести на енглески језик, како би била доступна не само Србима у дијаспори, већ и пријатељима српског народа и научној заједници. Пожелела је успешну промоцију, уз срдачне поздраве из Музеја српске дијаспоре.
Испред Амбасаде Републике Србије у Аустрији, присутнима се обратила Александра Јовановић, конзул. Поздравила је скуп у име Њ.Е. Марка Благојевића и истакла да је имала ту част да присуствује у Цириху, 2009. године, на постављању плоче на споменик Милеви Марић, као део делегације тадашњег Министарства за дијаспору. На плочи је написано на српском и немачком језику: „Са поносом и љубављу од српског народа.“
Др Вјера Рашковић Зец, рецензент књиге, подвукла је да је сматрала да сама доста зна о Милеви Марић, иако је гледала драму посвећену њој и прочитала неколико чланака. Одушевљена је насловом књиге. Говорила је да је Светлана Матић у потпуности успела да истражи допринос Милеве Марић у научном раду Алберта Ајнштајна. „И ова књига Светлане Матић, као и све досадашње, резултат је марљивог истраживачког рада, који је трајао две године. Много лепих књига даровала нам је Светлана Матић, али је овом надмашила саму себе“, закључила је др Вјера Рашковић Зец.
Кроз садржај књиге, читајући занимљиве одломке и цитате из писама, присутне је водила Наташа Пајковић, књижевница. Тако су заинтересовани могли да се упознају са Милевиним детињством, школовњем, судбоносном сусрету са Албертом у Цириху, браку и противљењу Албертових родитеља, крштењу синова у Новом Саду, боравку у Прагу и Берлину, Албертовој женидби са рођаком Елзом Левентал, Милевином доприносу науци, 1905. години чуда, разводу и смрти, писмима које је упућивла кумовима Гајин и пријатељици Хелени Савић. У књизи можемо да сазнамо и каква су била Ајнштајнова схватања о миру, богу и његовом односу према синовима Едварду и Хансу, али и о практичним саветима великог генија.
Светлана Матић је цитирала Ђорђа Балашевића, који је становао две куће даље од Милевине, у Кисачкој улици број 20. Он је, између осталог, истакао: „Била је лепа на онај тихи, ванвременски начин… Њен несретни живот био је песма у долини глувих… У Кисачкој и околним уличицама неке жене и данас живе на кратком ланцу, континенти им се простиру од баште до капије, од рерне до ужета за веш. А она је још рођендан двадесетог века прославила у Цириху, радећи домаће задатке свом размаженом Алберту, и учећи надобудне младе Швицере формулама којима нико од њихових сународника није умео да их научи. У њеној кући одавно живе неки други људи, у њеном племену је Рачун и даље највиша математика…
Светлана Матић предлаже да се Милеви Марић Ајнштајн постхумно додели докторат и диплома на Техничком универзитету у Цириху, с обзиром да је тамо завршила студије и положила све испите. Књига је писана у облику епистоларних писама и представља портрет једне успешне и заборављене научнице, која је крчила пут феминистичком покрету. Милева Марић је најуспешнија научница у српској науци. Милевин удео у Албертовим изумима био је неоспорно велики и неизоставан. Међутим, само је Алберт добио Нобелову награду, док је Милеви припао новчани део, захваљујући коме је школовала децу и лечила млађег сина, оболелог од шизофреније. Ауторка подржава иницијативу „Нобел за Милеву“ да и Милева Марић добије Нобелову награду, коју је покренула организација „Инспиринг Гирлс. “Чињеница је да је Милева Марић била коаутор објављених и необјављених, потписаних и непотписаних научних радова Алберта Ајнштајна и његова инспирација. Књига се базира на коресподенцији, чињеницама, литератури и изјавама савременика. Акценат је стављен на године љубави двоје научника, бриљантног интелекта, заједничког тимског и научног рада и разлаза. За будуће генерације које долазе, живот и
дело Милеве Марић и Алберта Ајнштајна су врло значајни и поучни“, закључила је проф. Светлана Матић.
Велики број заинтересованих на овој промоцији, међу којима су били: Жељко Томић, Зоран и Адријана Калабић, Милица Лађевић, Слободан Цојић, Мира Варга, Светлана Миловановић, Драгана Балтић, Гордана и Дејан Николајевић и други, чекао је у реду на потпис од стране ауторке, која је припремила коктел за све присутне.
Овај културни догађај је само један у низу, који слави велики јубилеј -150 година од рођења прве српске математичарке и физичарке, а промоције ће бити уприличене током целе године, у градовима у Аустрији, Европи и Србији. У плану је израда изложбе која ће пратити садржај књиге.
Следеће представљање ове значајне публикације, биће у Библиотеци града Београда, 6. јуна 2025. године у 19 сати, уз музичку пратњу групе Вокална радионица “Бистрик“ и наше велике музичке диве Биље Крстић.

Удружење писаца „Седмица“ прославило је 30 година успешног постојања и рада свечаном академијом, одржаном у Франкфурту, 17. маја 2025. године. Присутни су били песници из Србије, Немачке, Аустрије, Чешке, Швајцарске, Шведске и Француске. Преко 80 успешних културних посленика, присуствовало је на обележавању овог значајног јубилеја.

 Приказана је видео-презентција и многобрјне културне активности, које су одржане у последње три деценије. Програм је отворио Александар Јовановић, председник, уз поздравни говор и пожелео гостима добродошлицу. У музичком делу програма наступио је Црквени хор „Свети Василије Острошки“. Присутне је испред Генералног конзулата у Франкфурту поздравио др Александар Ђурђић, генерални конзул. Протојереј Слободан Тијанић одржао је беседу, испред „Храма Васкрсења Господњег.“

 Заслужни појединци, дугогодишњи чланови и удружења, добили су захвалнице, које им је уручио Александар Јовановић. Кроз програм, присутне је водила проф. Татјана Милановић. Након официјелног дела програма и богатог ручка, песници су говорили своју поезију. У вечерњим сатима, учесници у програму су уживали у поезији нашег најзначајнијег песника академика Матије Бећковића, који је читавих деведесетих минута, маестрално говорио своју поезију и изазвао буру аплауза. У присуству своје ћерке Јудмиле, Бећковић је потписивао своје књиге и разговарао са присутнима, у сали која је била препуна поштоваоца и љубитеља његовог богатог књижевног опуса. Наредног дана,  заинтерсовани чланови, посетили су Гетеову кућу, присуствовали недељној Свечаној литургији у СПЦ и положили цвеће на гроб упокојене Руже Мијовић, истакнуте чланице и песникиње. Увече су оргнизатори уприличили свечану вечеру којој је присуствовао и академик Бећковић.

 Проф. Светлана Матић уручила је Повељу Удружењу писаца „Седмица“, у име АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, за дугогодишње резултате на пољу културе и очувања српског језика у расејању и књигу „Трагови бечких Срба“, аутора Светлане Матић и Марка Лопушине, коју је примио Александар Јовановић, председник. Др Вјери Рашковић Зец и проф. Светлани Матић, Јовановић је уручио Захвалнице за изузетан допринос очувању српског језика, ћирилице и књижевности у расејању и зближавању матице и дијаспоре.

 Обраћајући се присутнима, проф. Матић је истакла да јубилеј има посебан значај, јер чува традицију, духовност, културу и српски језик. Истакла је да је српски народ слави књигу и Гетеове речи да је „велики народ који има Хасанагиницу“. „Седмица“ слави људе од пера, којима је матерњи језик, писменост, писање и књига важнији од свега. Напоменула је да је српски народ још од Немањићких дана нераскидиво везан за књигу. Не само због Мирослављевог јеванђеља, светих књига, житија, народне лирике и епике, наша љубав према књизи је присутна кроз векове. Честитала је руководству „Седмице“ тридесет годидна постојања и пожелела много успеха у даљем раду. Предложила је да чланови „Седмице“ напишу летопис или монографију „Наших првих 30 година“. 

Под покровитељством Силвие Јанковић, председнице Пете бечке општине, 08. маја 2025. године, свечано је отворена изложба „Трагови бечких Срба“, аутора Светлане Матић и Марка Лопушине. Изложба је настала по истоименој књизи. Дизајнирао ју је Душан Борисављевић, а кроз пројекат, њену израду финансирало је Министарство културе Републике Србије

На самом почетку, присутне је поздравила проф. Светлана Матић, захваливши се госпођи Јанковић што је омогућила да се изложба отвори у просторијама Магистрата. Истакла је да се српска заједница поноси чињеницом да први пут, једна Српкиња, већ пет година успешно води општину Маргаретен. Напоменула је  да Срби треба више политички да се ангажују, како би могли да утичу на доношење одлука у градском и савезном парламенту. Матићева је нагласила и подршку друштву које пружа Амбасада Републике Србије у Бечу и Њ.Е. Марко Благојевић, у обележавању важних  годишњица, као што је то био случај прошле године, када је свечано обележено 200 година од рођења Бранка Радичевића. Истакла је значај и потребу формирања српског културног центра у Бечу, имајући у виду да у Бечу, према неким проценама живи око двеста хиљада Срба и да се тим поводом, обраћала и надлежним институцијама у Београду.

Обраћајући се присутнима, Силвиа Јанковић је пожелела добродошлицу свима који су посетили Скупштину пете бечке општине. Истакла је своје српско порекло и да је дете гастарбајтера. С обзиром да је дуги низ година политички активна, подржава све активности српске заједнице, а посебно ангажовање Светлане Матић и АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, јер како је истакла, историја је битна да се знају наши корени и наше порекло, а о томе можемо сазнати из Светланиних књига. „Наша деца су се родила овде, а ми Срби морамо да будемо део града и стуб бечког друштва“, закључила је председница Јанковић. У знак захвалности за подршку у раду друштва, проф. Светлана Матић јој је уручила захвалницу.

Говорећи о изложби и садржајима панела, проф. Матић је истакла да су Срби већ пет векова присутни на аустријском тлу и да су заједно са Аустријанцима стварали и градили, а везује их и заједнички културно-историјски живот. Истакла је да је Беч највећи српски град у расејању. С правом га називамо Вуков Беч, јер је реформатор српског језика живео и стварао пола века у алпској престоници. Истакла је значај и подршку коју му је у раду, коресподенцији и превођењу, пружала његова ћерка Мина. Са поносом је нагласила чињеницу да је друштво које је основала пре шест година, поставило спомен-плочу првој српској сликарки, на згради у Rasumowskygasse 22, у трећем бечком округу, поред бисте њеног оца. Нагласила је да подржава иницијативу да једна улица у Бечу понесе име Вука Караџића. Говорила је о првим српским штампаријама, познатим делима која су у њима штампана, попут Његошевог „Горског вијенца“, Вуковог „Српског рјечника“,  „Песама“ Бранка Радичевића, Даничићеве „Борбе за српски језик и правопис“, Новине сербске, итд.

Напоменула је да је Паула Прерадовић, пореклом Српкиња, написала аустријску химну, а да је директор Бечке опере Богдан Рошчић, пореклом Београђанин. Оливера Миљковић је првакиња Бечке опере и тренутно живи у Бечу. Многи српски сликари су се школовали у Бечу, попут Уроша Предића, Паје Јовановића, који је изнедрио чак девет портрета Францу Јосефу. Говорила је да је Милош Обреновић поседовао три виле у Бечу и да је 1847. године организовао први српски Словенски бал, где се изводио Српски кадрил, кога је наручио од Јохана Штрауса Млађег, уз присуство три хиљаде званица.

Истакла је значај Бечког универзитета и конзерваторијума за наше многобројне музичке таленте, а посебно нагласила значај и допринос Милутина Миланковића, који се школовао, докторирао и предавао на Техничком факултету у Бечу.

„Оставили смо дубоке корене, а трагове остављамо и даље“, закључила је Матићева.

Др Вјера Рашковић Зец која је рецензент књиге „Трагови бечких Срба“ је истакла значај ове монографије, која је више од туристичког водича. Нагласила је да је за многа места и дестинације у Бечу сазнала, управо, читајући ову књигу. Проф. Светлана Матић је Вјери Рашковић уручила захвалницу за подршку у раду друштва.

Силвиа јанковић је изложбу прогласила отвореном, након чега је уследио коктел и разговор уз дружење, до касних вечерњих сати.

Овој културној манифестацији, присуствовали су, између осталих, Бојан Зрнић, генерал испред Мисије ОЕБС у Бечу, Маша Манић, вице конзул у Амбасади Републике Србије у Аустрији, Жељко Томић, новинар, преводилац Мира Варга, проф. Милица Лађевић, Наташа Пајковић, књижевница, Александар Станковић, председник Асоцијације српског фолклора, археолог Душан Рашковић, Слободан Цојић и други.

Следећа културна манифестација, а поводом обележавања 150 година од рођења Милеве Марић, биће одржана 22. маја 2025. године, у 19 сати, у  истој сали Магистрата у петој бечкој Општини. Тада ће бити промовисана књига проф. Светлане Матић „Хероина животаа-Милева Марић Ајнштајн“, у организацији Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић.“

Све активности друштва, могу да се прате на друштвеним мрежама и преко сајта www.minakaradzic.com.

увек здушно залагала, свих седам година, док сам била секретар и заменица председника у СКПД "Просвјета".

АСКД "Вилхелмина Мина Караџић", већ шест година, промовише Србију и српски народ на најбољи могући начин, јер имамо богату културно-историјску баштину, а као професор матерњег језика у бечким основним школама, посебан акценат стављам на очување ћирилице и српског језика у Вуковом и нашем Бечу.

С поштовањем,

Академик проф. Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва "Вилхелмина Мина Караџић" 

 Свечана академија посвећена обележавању 80 година од пробоја логора Јасеновац и оснивања Уједињених нација, одржана је 24. априла 2025. године у Српској академији наука и уметности.

 У свечаној сали Српске академије наука и уметности уз подршку Одељења историјских наука, а у организацији Института „Диана Будисављевић“, Музеја ромске културе одржана је Свечана академија поводом 80 година ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ МУЧЕНИКА, којом приликом је обележено и 80 година победе над фашизмом и 80 година од оснивања Уједињених нација. Том приликом уручене су и бројне почасне грамате, међу којима и Кнуту Торесену, војном историчару из Норвешке, председнику Фондације „Крвави пут“, носиоцу одликовања за храброст „ Милош Обилић“, који је учествовао у спашавању Грачанице током погрома 2004 године, затим проф. др Гидеон Грајф, експерт за Холокауст из Израела, Фондација за државу и народ, амбасадорка др Љиљана Никшић, академик проф. Светлана Матић, председница Аустријског српског културног друштва "Вилхелмина Мина Караџић", као и истакнути појединци из културног и јавног живота.

Почасне грамате су додељене за несебичан допринос очувању културе сећања на страдање деце Срба, Јевреја, Рома и антифашиста на територији НДХ од 1941. до 1945. године.

Грамате, а  уручио их је Гојко Рончевић Мраовић, почасни директор Института и један од најистакнутијих истраживача дечјих логора смрти у Независној Држави Хрватској, који је као дете преживео Логор за децу Јастребарско.

 Тм поводом, проф. Светлана Матић се путем саопштења обратила присутнима. 

 Обраћање проф. Светлане Матић – поводом обележавања 80 година пробоја из логора Јасеновац

 Уважене даме и господо, поштовани представници херојског српског народа!

 Дозволите ми да Вас у име Аустријског српског културног друштва Вилхелмина Мина Караџић из Беча и у своје лично име, најсрдачније поздравим и изразим задовољство што могу овим путем да Вам се обратим, јер сам спречена да присуствујем обележавању 80 година пробоја из логора Јасеновац.

 Као један од оснивача СКПД Просвјета и генерални секретар, заједно са другим члановима управног одбора,  имала сам велику част и обавезу да се изборим да 2014. године у деветом бечком округу, један парк понесе име Диане Будисављевић. То је био изузетно компликован процес и борба да убедимо Аустријанце, да је њихова држављанка заслужила да један део јавног простора, понесе њено име, јер је спасила 12. 000 недужне српске, ромске и јеврејске деце из усташких логора смрти. У парку је  постављена спомен-плоча, на којој стоје подаци о Диани Будисављевић на српском и немачком језику.  И сама Диана Обексер Будисављевић, која је била супруга  лекара Јулиа Будисављевића,  полазила је од стајалишта да њен живот, није вреднији од живота недужно прогоњених.

 Диана је водила картотеку о деци коју је спашавала  и веровала да би та деца могла бити враћена својим биолошким родитељима. У мају 1945.  агенти ОЗНЕ однели су  албуме са фотографијама деце, а по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. Од  Диане је узета и целокупна картотека деце. Картотека са 5631 именом, пронађена је тек 2023. године.

 Ми смо остали вечито дужни Диани Будисављевић, јер је она Јованка Орлеанка 20. века, спремна на жртвовање и давање. Дневник Диане Будисављевић објављен је у Загребу 2003. године, а штампан је у тиражу од само 700 примерака. Њено дело је једно од најхрабријих у Другом светском рату. Нисмо се на адекватан начин одужили овој великој хероини, која је наша Магнум Матер, па данас покушавамо да исправимо неправду и на овај начин. Сам Институт који носи њено име је велики подухват и покушај да се осветли лик и дело, истакну њене заслуге и Диана избави из заборава.

 Друштво на чијем сам челу баштини културу сећања. Организовали смо, између осталог, трибину посвећену хуманитарки Диани Будисављевић и њеном подвигу. У изради је и изложба посвећена највећој хумнанитарки  20. века, која је свој живот заложила у спасавању заробљене деце, с обзиром да су Логори за децу постојали само у независној Држави Хрватској. Красиле су је врлине, као што су: праведност, милосрђе, храброст, мудрост, пожртвованост.  

 У Инсбруку су градске власти, уз ангажовање организације СПОЈИ, поставили спомен-плочу на њеној родној кући. Наша је обавеза, као народа који је много пропатио у прошлости и положио за светски мир велике људске жртве, борећи се за мир и свој, али и европски национални идентитет, да не заборавимо велика дела.  Данас треба да се поклонимо свима Вама, који сте преживели терор и хорор усташких злочина. Захваљујемо Вам се за храброст, одрицање и вољу да живите и да нашим генерацијама преносите своја искуства, која не смемо да заборавимо. Ви сведочите колико је танка линија између живота и смрти. Вама и Диани смо вечити дужници.  Ви сте наша звезда водиља, у борби између живота и смрти  и победе доброг над злим. Поносни смо на Вас! Ви сте пример будућим нараштајима. Овај стравичан геноцид не сме више никада да се понови!

 Данас, када ми се додељује Почасна Грамата Диана Будисављевић изражавам посебну захвалност  Институту, захваљујем се на номинацији амбасадорки др Љиљани Никшић и обавезујем се да ћу и даље служити свом храбром српском народу, у борби да истина о нашем страдању и величини, буде доступна Европљанима и читавом свету. Да се не понови никад више! Желим Вам свима добро здравље, мир спокој и благостање.

 У то име, хвала Вам од срца, уз поздрав: Живео српски народ! Живела наша Србија!

 С поштовањем, Академик проф. Светлана Матић, председница АСКД Вилхелмина Мина Караџић                          

 У Бечу, 24. априла 2025. године