Blog

Циљеви приказаног пројекта су да ученици постану свесни важности неговања матерњег језика, ћирилице, развијају осећање љубави према језику и традицији, јачају осећање сопственог идентитета и важности очувања културног наслеђа, кроз разговор о историји, усменом предању и писаној речи, негују праве вредности и развијају креативност.

„Ћирилица није само писмо, већ сведочи историјско присуство и континуитет на широком простору српског језика и српског народа. Због тога, треба да је користимо, штитимо и не заборавимо“,  рекла је отварајући овај скуп проф. Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“.

Проф. Матић подсетила је да је ћирилица настала у Бугарској, крајем деветог века и да су је формулисали Ћирило и Методије. Поменула је и значај Саве Мркаља, чија се спомен-плоча налази на зиду Храма Светог Саве, као и улогу Вука Караџића, реформатора српског језика и писма и његових следбеника и сарадника, који су живели и школовали се у Бечу. Академик проф. Светлана Матић, истакла је да је ћирилица, уз латиницу, званично писмо,Републике Србије. „Заштита ћириличног писма је кључна за културолошки опстанак Србије и темељ нашег културног, духовног и националног идентитета“, закључила је она. Поздравила је иницијативу да се у Манастиру Рача, отвори „Музеј ћирилице.“ 

У програму су учествовале професорке из Београда и Берна: Јелена Митровић, Бојана Станкић, Бранка Ракић, Вељић Маријана, Милена Дорић и Славка Љиљак, које су реализовале овај пројекат у Србији, Републици Српској, Русији и Швајцарској. Присутни су имали прилику да сазнају, како су ученици ОШ „Јован Стерија Поповић“ из Новог Београда и „Хемијско-прехрамбене технолошке школе“ из Београда, заједно са својим професорима, а у оквиру пројекта, обележили важне датуме из српске историје и књижевности. Наиме, реч је, између осталог, о обележавању годишњице смрти Вука Стефановића Караџића и 200 година од рођења Бранка Радичевића. Ученици српских допунских школа у Швајцарској су на свечан начин уз музику, рецитације и фолкор, кроз приказивање кратког филма, показали, како се чува српска култура и традиција, уз развијање љубави према очувању ћирилице, а у организацији Удружења „Милева Марић Анштајн“ из Берна, на чијем је челу проф. Јелена Митровић. 

Професорке су изложиле и дечје цртеже, на којима смо могли да видимо како пишу и користе ћирилицу и калиграфију, у својим креативним радовима.

На овом интеренсантном дружењу, поред учесника у програму,  присуствовали су ђакон Александар Савић, ђакон Ђуро Кнежић, чланови друштва, Ружица Стојчић Бенцун испред Амбасаде Босне и Херцеговине у Аустрији, Давор Јеремић, генерални секретар организације српских студената у иностранству, Јована Милачић, испред Балетског студија „Ружица“ из Београда, књижевница Наташа Пајковић, председница удружења „Фокус“, Душан Борисављевић, дизајнер и члан УО друштва и други. Свим учесницима у програму проф. Светлана Матић је уручила књиге и захвалнице за подршку у раду друштва и очувању српске културе и духовности. Посебну захвалност је упутила Његовом Високом Преосвештенству Епископу бчком господину Иринеју, администратору Епархије Аустријско-швајцарске, на подршци и замолила да му представници Храма, пренесу поздраве, пожеле добро здравље и у будућем пастирском раду и уруче захвалницу и књиге на српском и немачком језику. 

Колегинице су Светлани Матић поклониле портрет Мине Караџић, рад Чарне Јосифовић, ученице из Београда, украсну чашу, рад ученика из Хемијско-прехрамбене техничке школе, цртеж Вука Караџића и друге занимљиве радове. Пре почетка програма, учеснице у програму, су присуствовале вечерњој литургији у Храму Светог Саве.

У свом тродневном боравку у Бечу, професорке из Београда и Берна, посетиле су библиотеку „Мина Караџић“, коју је основала проф. Светлана Матић и једну аустријску основну школу.

Следећа дестинација, где ће се представити пројекат „Путујућа ћирилица“, предвиђена је да буде на Крфу, за Васкрс, наредне године.

АСКД „Мина Караџић“ обавештава да ће следећа манифестација „НEМАТЕРИЈАЛНО НАСЛЕЂЕ И ГАСТРОНОМИЈА КАО РЕСУРС ЗА РАЗВОЈ ОДРЖИВОГ ТУРИЗМА“, бити одржана у суботу, 23. новембра у 18 сати, у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу. У програму ће учествовати Дејан Загорац испред „Завода за проучавање културног развитка Београда“.

Поштоване даме и господо!

Част нам је да Вас позовамо на предавање  "Путујућа ћирилица", које ће се одржати у Бечу, у недељу 10. новембра 2024. године, у 19 часова, у Храму Светог Саве, у сали Епархисјког дома, на четвртом спрату, у улици Veithgasse 3  1030 Wien. 

Ћирилица није само писмо, већ  говори о историјском присуству и континуитету на широком простору српског језика и српског народа. Због тога треба да је користимо, штитимо и не заборавимо. 

У програму учествују професорке српског језика из Беча, Београда и Берна.Биће приказан и кратки филм о пројекту, који је реализован, не само у матици, већ и расејању.

Молимо Вас да потврдите своје присуство, најкасније до  08. 11. 2024. на мејл: svetlana.matic@chello.at

Срдачно Вас очекујемо,

Академик, проф. Светлана Матић, председница АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" Беч

Тел. 0676/6389957 

У организацији општине Сремски Карловци и Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча, у суботу 19. октобра 2024. године, у Културном центру „Карловачка уметничка радионица“, отворена је ауторска изложба проф. Светлана Матић, под називом „Врдничка вила – Милица Стојадиновић Српкиња“. Изложбу је свечано отворио Дражен Ђурђић, председник Општине.

Обраћајући се присутнима, Ђурђић је, између осталог, подвукао: „Придев и именица Српкиња, Милици Стојадиновић је друго име још за живота. И није случајно, а то је у нашем народу традиција, да име репродукује личност човека, па тако то друго име говори о њеном животу и раду. Милица је позната као песникиња и велика хероина 19. века, о чему говори и ова изложба. Иако је за европску културу она била више лирски песник, за нас је, и то је најважније, била велики родољуб. Са својим другим именом је то показала, и то у 19. веку, када је не само у политици, индустрији и уопште друштву, Европа као најзначајнији континент била заправо свет мушкараца.“ Дражен Ђурђић је истакао да када се читају Миличине родољубиве песме, да је она у њима ридала над гашењем, падом и губитком средњовековне српске државе која је дала сву своју имовину, срце, Косово и Метохију за одбрану хришћанске Европе, тражећи разлог и моменат за његову обнову, а те тежње гајиле су се четири века, до поновне обнове наше српске државности у Сремским Карловцима.

Академик проф. Светлана Матић се захвалила представницима Општине Сремски Карловци и Културном центру, на организацији ове културне манифестације и поклонила им по примерак књиге „Трагови бечких Срба“, која је представљена на 67. Сајму књига у Београду. Ауторка изложбе је истакла да је Милица Стојадиновћ Српкиња оставила велики траг у историји српске књижевности. Она је присутне обавестила и о сарадњи започетој прошле године, са организацијом „Каром“ и проф. Пламенком Вулетић, која је резултирала поставком изложбе о Мини Караџић, као и обележавању два века од рођења Бранка Радичевића, у Амбасади Републике Србије у Аустрији. Као и у Бечу, тако и овог пута у Сремским Карловцима, др Јелена Ратков Квочка, професорка у Карловачкој гимназији је са представницима позоришне групе „Козачински“, припремила пригодан културни програм.

Дизајнер Душан Борисављевић је публику информисао о садржају панела, које је мајсторски дизајнирао, у модерном стилу, а који су изазвали посебно интересовање присутних.

Професорки Светлани Матић, Мр Мирко Димић, директор Културног центра „Карловачка уметничка радионица“, уручио је награду „Венац врдничке виле“, која се под покровитељством издавачке куће „Прометеј“, а у организацији Културног центра, Културно - просветне заједница Србије и издавачке куће „Локалитет“, додељује од 2008. године, за изузетан допринос у очувању српског књижевног језика.

Поставка изложбе, која је првобитно била изложена у Конзулату Републике Србије у Бечу, може се погледати у току радног времена, у Културном центру у Сремским Карловцима, до 27. октобра 2024.године.

У сали „Иво Андрић“ ,на београдском Сајму књига, у недељу 20. октобра 2024. године, у 13 сати, одржана је промоција књиге „Трагови бечких Срба“.  У име издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада, присутне је поздравио Александар Танурџић.  О књизи су говорили аутори и рецензент др Вјера Рашковић Зец.  Обраћајући се присутнима, Светлана Матић је истакла да је Вуков Беч највећи град српског расејања, јер у њему живи 180 хиљада Срба.  „Наша истраживања показала су да, у главном граду Аустрије, данас постоји најмање педесет српских места са пуним адресама, за које наша и аустријска јавност треба да зна и треба да их посећује. Постоји још најмање педсесет српских трагова у Бечу, који нису званично уписани и обележени.  Њих, такође, треба да посећујемо, да не заборавимо да је Вуков Беч град и српског народа. Овде су стварали писци и сликари: Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Лаза Костић, Ђуро Даничић, Стјепан Митров Љубиша, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Петар Кочић, Паја Јовановић, Урош Предић, нобеловац Иво Андрић, Никола Тесла, Милутин Миланковић, Мило Дор, Богдан Богдановић и многи други уметници и научници“, закључила је ауторка.

Др Марко Лопушина је, између осталог, истакао: „Беч је данас велики центар српства у дијаспори. Беч је данас главни град исељених Срба. У званичним документима Беча, српски народ се први пут помиње 1670. године, када је цар Леополд Први, опуномоћио Србе и  Јермене да посредују у трговини запада и истока.  Тада се међу њима појављује, самозвани, потомак Бранковића, деспот Илирика, гроф и деспот Ђорђе Бранковић. Био је један од првих представника српског народа на бечком Двору.  Врата царског града, на лепом плавом Дунаву, поред племства и свештенства у 18. веку, отварали су и српски интелектуалци. Математичар, астроном, физичар, геодет, инжењер, филозоф и песник Руђер Јосип Бошковић, просветитељи Достеј Обрадовић и Вук С. Караџић.  Многи од њих су били дипломци, али и професори Бечког универзитета и чланови Аустријске академије наука. Својим активностима, Срби су оставили бројне трагове у аустријској престоници.“

Др Вјера Рашковић Зец је, између осталог, напоменула: “Радила сам у Америци, Кини, Бечу и обишла многе земље у склопу своје каријере или као туриста, али овакав водич нисам имала у руци. Има душу. Одражава се у њему ентузијазам аутора. Много је више од туристичког водича и информатора, па га зато стављам у наводне знакове.  Може чак послужити као образовни извор у српским школама, као и у интегративној бечкој настави.“

У књизи су заступљене адресе и фотографије следећих трагова Срба: „Амбасада и Конзулат Републике Србије, Стална мисија РС при ОЕБС-у, Представништво Републике Српске, Српска православна црква, куће у којима су живели српски великани, попут Руђера Бошковића, Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића и Мине Вуковмановић Караџић, Петра Петровића Његоша, књаза Милоша обреновића, Петра вон Прерадовића, Пауле вон Прерадовић, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића, Мише Димитријевића, као и све необележене српске куће. У књизи су побројане и бисте знаменитих Срба, попут Николе Тесле, Вука Караџића, Руђера Бошковића, и других. Побројане су улице и тргови са српским именима. Заступљени су и споменици Србима који су сахрањени на Централном гробљу. Наравно ту су и Парк Дијане Будисављевић, Бечки универзитет, Аустријска акаемија наука, Бечка државна опера, опера, Бечка академија ликовних и музичких уметности, Аустријска национална библиотека. У овом туристичком водичу, могу се пронаћи и адресе српских клубова и савеза, али и бечке кафане и локали, чији су власници Срби“, подвукла је проф. Светлана Матић.

Наредна промоција ове значајне монографске публикације, биће одржана у Бечу, 7. децембра 2024. године у 19 сати, у Заједници српских клубова, на адреси 10. Gudrunstrasse 133b. 

Сремски Карловци представљају средиште просветног, културног и духовног идентитета српског народа. То је било у прошлости, а тако је и данас. Примајући донацију, Душан Борисављевић и проф. Матић су изразили захвалност колегиници Вулетић, установама и породицама, које су донирале књиге. Реч је о различитим књижевним жанровима, међу којима су: приповетке, ђачка лектирамагични реализам, модерна фантазија, научна фантазија, историјске књиге, дечје књиге, мемоари и аутобиографије, уметност и фотографија, хороскоп и ручни радови, храна и пиће, самопомоћ, медицинске књиге, путовања, хумор, есеји, водичи, религија и духовност, породица и образовање.

Посебна књига, на коју су примаоци донације ставили акценат, је драматизована лирска хроника „Бранко Радичевић – Једночинка“, аутора Петра С. Петровића. У њој аутор приказује драматизован животни период Бранка Радичевића, у коме је описан растанак и његови последњи тренуци пред смрт, која га затиче у Бечу и тренутак када се опрашта од својих песама. У овој драми, сусрећемо се са тренуцима сусрета Мине Караџић и Бранка и разговоре у санаторијуму са болничарком. Радња се одвија у Бечу, крајем педесетих и шездесетих година прошлог века. Лица су: Бранко, Вук Караџић, Ана Краус, Мина Караџић, Богобој Атанацковић, Милица Стојадиновић Српкиња, трговац Михајловић из Вуковара, ујак Бранков, студент и болничарка. Бранков ујак посећује Вука у Бечу и преноси му поруке од пријатеља Теодора, Бранковог оца, из Вуковара, следећим речима: “Поздрави ми много господина Вука и реци му да сам га замолио да се Бранку увек при руци нађе. Знате, млад је, пуст је... Чујемо ми доле да се више лудира него што студира... На то ће Вук: “Нека се зато мој Тешо не пашти. Ми имамо много младих , богатих Србаља, који су школе свршили, па каква вајда од њих?... О Бранку, како ја мислим, једног дана ће се писати као ретко о коме Србину... А што се другог тиче, ја пазим на њега боље него на чедо рођено. Нема дана да не сврати до мене. Ето рамо у другој соби, за онијем столом, сједи он и Даничић-раде по цио боговјетни дан... А кад се заморе науком, окрену бригу на весеље: туцкају по овом ђавољем пианину са мојом Мином, пјевају, малају слике и пјесме пишу...“

У то име, гости из Сремских Карловца, заједно са домаћинима након дружења у Заједници српских клубова, где се библиотека налази, посетили су Вуков споменик и спомен-плочу Мини Караџић, где су се за успомену фотографисали и наставили дружење, обиласком српских трагова у Бечу. 

Испред Амбасаде РС, присутне је поздравио покровитељ манифестације Њ.Е Марко Благојевић, амбасадор, пожелевши званицама и гостима из Срњмских Карловаца, срдачну добродошлицу, подвлачећи да су дошли „у  своју кућу, на територију Републике Србије.“ Амбасадор је честитао петогодишњи јубилеј АСКД „Вилхрелмина Мина Караџић“, а проф. Светлана Матић му је уручила Захвалницу за подршку у раду Друштва, чији је оснивач и прва председница.

У програму је учестовала и Бранкица Јанковић, мастер правница, повереница за заштиту равноправности Републике Србије. У свом надахнутом говору, нагласила је да је Бранко Радичевић, уз Ђуру Даничића и Јована Јовановића Змаја, био један од најплоднијих песника епохе романтизма.

Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој, који се заједно са супругом Аницом, одазвао позиву организатора, осврћући се на бројне пројекте, који су реализовани у Словачкој, између осталог, да су Срби добили статус националне мањине 2010. године, говорио је и о обнови Српског војног гобља. Рибич је напоменуо да је монтирано 29 сталака и 55 мермерних спомен- плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру, који су положили своје животе за слободу у Великом рату. Циљ је, како је рекао, да спаси гробове српских војника и цивила од пропасти и одржи сећање на српски народ, који је страдао у Словачкој. Треба напоменути да на тлу Словачке, постоји осам споменика српских страдања, у местима: Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица, Тренчин, Шаморин и Велики Међер.

Испред Општине Сремски Карловци, писмо и честитке у обележавању петогодишњег јубилеја, уз подршку у раду Амбасади РС и друштву „Мина Караџић“, прочитала је шеф кабинета градоначелника Дражена Ђурђића, госпођа Мирјана Јовановић, која је заједно са госпођом Надом Остојић, начелницом Одељења за друштвене делатности, културу и просвету, боравила у Бечу. Гости су донели неколико боца карловачког вина из винарије Дражена Ђурђића, куглофе, које је припремила Пламенка Вулетић, књиге и рекламни материјал о граду, у коме је Бранко проводио своје момачке и ђачке дане и уручили амбасадору Благојевићу и госпођи Матић, прикладне поклоне.

Проф. Светлана Матић, говорећи о значајном јубилеју, истакла је да је прослава 200 година од рођења Бранка Радичевића, уприличена баш на Европски дан језика, који су Европска унија и Савет безбедности установили 2001. године, са циљем да се стави акценат на мултикуртуларност и вишејезичност. Нагласила је да је Бранко стварао на српском народном језику и своје прво дело „Песме“, објавио 1847. године у Бечу. Између осталог, Матићева је скренула пажњу и истакла да је Бранко Радичевић, најомиљениј карловачки ђак, који је с толико љубави опевао Сремске Карловце и ђачко доба у њима, а пропевао је најснажније управо у Бечу, у сарадњи са Вуком, Ђуром, Његошем, Корнелијем Станковићем и свакако, у нарочитој корелацији са Вилхелмином Мином Караџић, којој је у Споменару написао и посветио песму "Певам дању, певам ноћу."  је присутне о многобројним културним активностима, које је друштво у протеклих пет година реализовало, а оне су имале за циљ, приближавање наше културе Аустријанцима и упознавање са богатом националном баштином. Очување српског културног, духовног и националног идентитета, исконски је циљ друштва, што је било могуће потврдити и на овој свечаној академији. Тим поводом до краја године, биће приређен и штампан Летопис друштва, као сведочење за протекли рад, у коме ће се наћи иницијативе, организоване културне манифестације и обележавање значајних годишњица из наше богате прошлости и културне баштине.

Др Јелена Ратков Квочка, говорила је о Бранковом школовању у Сремским Карловцима, што га је, како је нагласила, толико инспирисало да напише "Ђачки растанак", у којем је, боравећи у Бечу, опевао Карловце и своје ђаковање и пожелео да му ту буде вечно пребивалиште. Сахрањен је у Бечу, а након премештања његових посмртних остатака, почива на Стражилову. 

У уметничком програму, позоришта "Козачински", које годинама успешно води проф. Ратков, говорило се о Бранку у Бечу, његовим студентским и револуционарним данима, а био је састављен од занимљивости из његове биографије, стваралаштва и уметничких утицаја. Програм је био испреплетен Бранковим песмама, које су певали и говорили глумци: Барбара Станковић, Јована Бањанин и Данило Јовановић. 

Овај изузетан догађај, увеличали су глумци, изводећи Бранкове песме:

Девојка на студенцу.

Молитва,

Песма Мини Караџић у споменицу

Ао брате,

Укор,

Никад није вито твоје тело...

Ој јесење дуге ноћи.

Након официјалног дела програма, настављено је дружење уз коктел, заједничко фотографисање и доделу захвалница, заслужним члановима искреним пријатељима АСКД Вилхелмина Мина Караџић. Угледни гости, увеличали су овај значајан јубилеј, међу којима су, између осталих, били присутни: Милица Топаловић, конзул РС у Бечу, Драгана Шпикић, Њ.Е. Славиша Бенцун, амбасадор Босне и Херцеговине у Аустрији, генерал Бојан Зрнић, испред мисије ОЕБС, пуковник Жељко Босанац, Илија и Мирјам Вранеш, Едит Немец, проф. Марија и Мр Бранислав Ђукарић, Лука Марковић, Др Стојанка Матић, Борис Бекер, Дејан и Гордана Николајевић, Војкан Стефановић, Славица Клајн, проф. Јовица Ђорђевић и друге личности из културног и јавног живота. 

Другог дана боравка у Бечу, делегација из Сремских Карловаца, након свечаног ручка са представницама дипломатског кора, била је гост Заједнице српских клубова, где их је поздравила председница Радмила Максимовић. У пријатном и конструктивном разговору, гости су уручили донацију од 500 вредних књига библиотеци „Мина Караџић“, на чему се искрено захвалила проф. Светлана Матић, оснивач библиотеке, уз присуство Душана Борисављевића, који је цео догађај забележио својом камером.

Гости су боравећи у Бечу, обишли зграду на којој је постављена спомен-плоча, посвећена Мини Караџић и фотографисали се испред бисте Вука Караџића, која се налази у тећем бечком кварту, у улици Rasumowskygasse 22. Дводневну посету Бечу, завршили су присуством на вечерњој литургији, у Храму Светог Саве.

Договорени су кораци о даљој сарадњи, која ће се у наредном периоду, наставити у Сремским Карловцима, отварањем изложбе, посвећене Милици Стојадиновић Српкињи, чија је ауторка проф. Светлана Матић, а дизајнер Душан Борисављевић.

Њ.Е. Марко Благојевић, амбасадор Републике Србије у Аустрији, као изасланик Александра Вучића, председника Републике Србије, уручио је академику проф. Светлани Матић златну медаљу за заслуге, коју је добила на Сретење, 14. фебруара 2024. године. У Указу, који је потписао Александар Вучић, председник РС стоји да је одликовање додељено за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јачању односа Републике Србије и Републике Аустрије у јавним и просветним делатностима.

Захваљујући на урученој медаљи, Светлана Матић је истакла да је ово највише одликовање које је до сада добила од матице Србије и да је веома поносна што јој се уручује у недељи, када се прославља Национални дан науке и рођендан Николе Тесле. 

Њ.Е. амбасадор Марко Благојевић се захвалио проф. Светлани Матић на свему што чини на пољу очувања српског језика и културе и нашег националног идентитета у расејању.

Вођен је конструктиван разговор у врло пријатној атмосфери и договорено је да се у септембру месецу, заједнички обележи 200 година од рођења Бранка Радичевића, као и Дан српског јединства занимљивим програмом о чему ће јавност бити накнадно обавештена. 

Књижевно вече Светлане Матић одржано је у среду 17. априла 2024. године, у Заједници српских клубова у Бечу. Са биографијом ауторке, присутне је упознала Наташа Пајковић, песникиња из Беча, која је присутнима читала песме из књига “Игра” и “Мајка”. Др Елизабета Георгиев, кроз разговор са ауторком, приказала је један део књижевног стваралаштва Светлане Матић. На крају програма, отпевала је својим дивним гласом песму “Запевала сојка птица” и одушевила присутне. Овај културни догађај, забележио је својом камером Душан Борисављевић. 

О животу и делу прве српске песмотворке, кантауторке и ратног извештача, веома надахнуто, говорила је Милица Топаловић, будућа конзулка. Поздрављајући присутне, ауторка се захвалила присутнима на доласку, а посебно Амбасади Републике Србије и особљу Конзулата на подршци. Истакла је да јој је намера била да књигом и овом изложбом, осветли лик и дело жене, која је волела свој народ, била велики родољуб и стварала у тешким животним околностима. Имала је преписку и одличну сарадњу са истакнутим личностима у доба романтизма: Његошем, Бранком Радичевићем, Љубом Ненадовићем, Вуком Караџићем, Мином Караџић, Аугустом Франклом, који јој је посветио књигу и чудио се како је српски народ запоставио своју прву песникињу. Ауторка изложбе истакла је да нам је данас, више него икада пре, потребно да чувамо свој национални и културни идентитет и српски језик. “АСКД “ Вилхелмина Мина Караџић” се овим и другим активностима и манифестацијама, бави и културном дипломатијом”, истакла је Светлана Матић. Душан Борисављевић, дизајнер је обавестио присутне о садржају и панелима који прате књигу “Поздрав Милици Стојадиновић Српкињи”, ауторке Светлане Матић. Изложба ће бити отворена до краја месеца априла, а може се погледати у радно време Конзуларног одељења. Међу угледним гостима, представницима дипломатског кора и личностима из јавног и културног живота, између осталих, на отварању изложбе, билу су: Дијана Гусић, испред представништва Републике Српске у Аустрији, проф. др Жарко Обрадовић, генерал Бојан Зрнић, Бојана Шећеров, Др Стојанка Матић, Проф. Сандра Трајковић, Ана Николајевић, проф. Драгана Балтић, Горан Новаковић, Зоран Калабић, Деса Буразор Асланиду из Штутгарта, Нада Радонић Ранковић, Загорка Дуда, Милица Кнежевић и многи други. Светлана Матић се захвалила франкфуртским “Вестима”, на дугогодишњој сарадњи, а посебно Жељку Томићу и Зорану Мирковићу, који су пропратили целокупни догађај. У неофицијелном делу вечери, приређен је пригодан коктел. Изложбу је подржало Министарство културе Републике Србије путем конкурса “Културне делатности Срба у иностранству”.