Књига о Николи Тесли

Као припадник српске академске дијаспоре, након што сам дала свој скроман допринос мојом књигом о Милеви Марић Ајнштајн, генију из сенке свог славног мужа, Алберта Ајнштајна, поводом 150 година од њеног рођења, привилегија је написати књигу, посвећену најистакнутијем члану српске научне дијаспоре свих времена, о човеку, који је задужио читаву Планету и допринео прогресу цивилизације. Теслина филозофија живота је једна још увек недовољно испричана прича и мало тога је познато из његовог приватног живота.  На тему Рекли су о Николи Тесли, писала сам о генију, који је осветлио планету, коме се диви читава светска и научна јавност. Међутим, с обзиром да се ове године навршава 170 година од рођења једног од  највећег изумитеља свих времена, задовољство ми је да са Вама, који читате ове редове, поделим размишљања о Србину и грађанину Света, без чијих проналазака би човечанство већ одавно ишчезло, у борби против невидљивих сила и неоткривених закона природе. Овај мој скромни запис је израз поштовања и дивљења бриљантном уму, иноватору и добротвору, који је имао преко 700 проналазака.

 

На почетку мог виђења животног пута научника, који је ишао испред времена у коме је живео, писаног у виду епистоларне форме, где му се обраћам из садашњег времена и коментаришем његов лик и дело, приказани су следећи периоди његовог постојања: рођење, школовање, породица, боравци у Марибору, Грацу, Стразбуру, Будимпешти, Паризу, посета Београду, однос према женама, Теслине мудре поруке, проналасци и патенти, заштићени у Америци, па све до одласка у легенду. Разговор који водим са генијем, доприноси да сагледамо његове погледе на уметност живљења и свет науке. Тесла, као човек идеја, уметник науке, чије су умне способности сијале јаче од сваке сијалице, један је од највећих умова које је човечанство икада имало. Његове идеје су премашиле време и данас су остале непознаница за многе научнике, а биографска прича и психолошки профил научника без премца,  оставља сваког читаоца без даха.

 

Ненадмашни геније, често несхваћен међу својим савременицима, донео је нашој епохи открића у следећим областима: радио-техници, машинству, технологији, наизменичној струји, бежичном преносу енергије, електромагнетизму и радију, геофизици, медицини. Допринео је напретку на пољу бежичне комуникације, ласера, x-зрака, радара, расвете, роботике, рендгенске фотографије, радио-таласа, неонског светла, даљинског управљања и турбина без лопатица, полифазног система, обртног магнетног поља, асинхроног мотора, синхроног мотора и Теслиног трансформатора.  Осмислио је индукциони мотор, ласерску и радарску технологију, допринео појави електричних аутомобила. Изумео је Теслин калем, који  се деценијама касније користио у радио предајницима.

 

Портрет Николе Тесле, виђен очима оних који су га познавали, као и оних који су проучавали његов живот и дело, интересовања и идеје, никога не оставља равнодушним. Другим проналазачима, Тесла је даривао надахнуће и инспирације. На једном месту су сакупљени коментари, виђења, размишљања, осврти на проналаске ванвременског човека, који је утабао пут науке за генерације које долазе. Никола Тесла је био иноватор и визионар, постављајући темеље савременог начина употребе технологије. Имао је необичне навике. Био је радознао и проницљив. Поседовао је генијалне идеје. Водио је специфичан начин живота и практиково здрав режим исхране. Он је обасјао читав свет светлошћу и електричном енергијом, поседујући фотографско памћење. У себи је носио проналазачку страст и могао је да визуализује своје проналаске у глави. Променио је живот на Земљи. Био је еколог. Његово научно наслеђе је од непроцењиве вредности.

 

Тесла је био посвећен науци и никада се није женио, сматрајући да би његова оданост и љубав према жени, онемогућили његову продуктивност и посвећеност научном раду. Подредио је свој породични и љубавни живот науци и прогресу човечанства и никада због тога није зажалио. Водио је повучен лични живот, што је представљало озбиљне потешкоће пред његове биографе, попут Џон Џ. О’ Нила, научног уредника њујоршког Хералд трибјуна, који је написао његову биографију 1943. године.

 

Никола Тесла је грађанин света. Поредио је Волтера са нашим Јованом Јовановићем Змајем. Тесла је освојио вечност и уместо у смрт, отишао у легенду. Његови проналасци и идеје су уткани у савремена технолошка достигнућа. Његова дела живе и инспиришу истраживаче. Теслина научна истраживања су довела до настанка робота, радија, радара, наизменичне енергије, флуоресцентног и неонског осветљења, бежичне телеграфије, турбине, које експлоатишу Нијагарине водопаде, којима је овај чаробњак био опседнут још у свом детињству. Никола Тесла је експерт и један  од најплодоноснијих људи, а „наше је горе лист“.

 

 Волео је животиње. У детињству је фаворизовао свог мачка, а касније белу голубицу, за коју је говорио да му је давала разлог да живи. Никола Тесла  је био проналазач, а мајка Ђука му је била велика подршка и  инспирација. Као што је Пупин обожавао своју мајку, то је исто практиково и Тесла. Мудре мајке, вапитале су своје генијалне синове у духу вере и светосавља. Када је Пупин сазнао да му је мајка преминула, изјавио је: Отишла је светитељка!

 

Иако је провео најплоднији део живота у Сједињеним Америчким Државама, Тесла никада није заборавио своје српско порекло. Никола Тесла је био филантроп, неуморни истраживач, пророк будућности и генијални истраживач, чији изуми ће тек доћи до изражаја, а њих је подарио читавом човечанству. Биографски, научни и филозофски профил генија, који је имао визионарски поглед на свет, никога не оставља равнодушним. Његови претходници Архимед, Њутн, Фарадеј, Максвел, али и савременици Ајнштајн, Пупин, Рентген, оставили су велики траг у науци, али нико од њих није имао идеју да свету подари замисао о бесплатној и бежично пренетој енергији, као и намеру да осветли читаву земаљску куглу. Никола Тесла је за допринос науци, добио чак 12 почасних доктората и шест одликовања. Предвидео је многе технологије које данас, на известан начин, подразумевамо – од бежичних комуникација, интернета и мобилних телефона, до аутоматизације и обновљивих извора енергије (ОИЕ). Његови проналасци имају значајан утицај на животе свих нас, па и на бизнис. Данас су сви градови и фабрике повезани преко система за пренос наизменичне струје, који омогућава ефикасно снабдевање на великим раздаљинама. Када говоримо о бежичном преносу сигнала, свака телекомуникациона компанија  је део наслеђа тог проналаска, који омогућава развој 5Г мреже, вај-фаја, ГПС-а,  индукциони мотор који се користи у данашњим електричним возилима, укључујући аутомобиле компаније Тесла.

 

Share

Meet The Author

Svetlana Matić

heroina-zivota

Хероина живота Милева Марић Ајнштајн

By

Издавачи овог романа, који је писан у облику епистоларних писама, су АСКД \\\“Вилхелмина Мина Караџић\\\“ из Беча и ИК \\\“Прометеј\\\“ из Новог Сада. Рецензенти су др Вјера Рашковић Зец и Радмила Сатарић, књижевница.

Из садржаја:

Љубав и научну везу између Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, морамо посматрати заједно, јер ова два поља јако је тешко раздвојити. Осим студентског, брачног и емотивног, делили су и интелектуални живот.

Љубав, чиста младалачка, послужила је као мотивација за рад. Обоје су били снажне личности сличних интересовања, које су се у судбоносном тренутку среле. Из тог сусрета, настали су неки од најбриљантнијих открића у науци. Вечито ће остати отворено питање да ли би до тих открића Алберт дошао, да је тим путем морао ићи сам, без Милеве. Данас са сигурношћу знамо да њихову љубав не можемо посматрати одвојено од науке. Они су се волели, а заједно су били заљубљени у науку.

Поред тога што је учествовала у раду на истраживању научних појмова у физици, Милева је присуствовала и на састанцима Академије Олимпије, коју је основао румунски студент Морис Соловин 1900. године, који је остао веран пријатељ Алберту до краја његовог живота. Прикључио се овом успешном тиму и Конрад Хабихт. Академија је постојала до 1903. године.

Милева је била пионир у феминистичком покрету. Читала је новине, сакупљала новинске чланке из Србије и света, интересовала се за временску прогнозу. У то време није било лако да Милева постане призната у научним круговима, иако је поседовала генијалност, коју нико не може да јој оспори.

Њујорк тајмс 1990. године, писао је: Иза бриљантних теорија Алберта Ајнштајна о светлости, простору и времену можда стоји његова прва супруга Милева Марић, сматрају поједини истраживачи који су проучавали њихову преписку.

Свој први чланак Ајнштајнови су завршили 1900. године и то је био њихов заједнички рад. Алберт је рекао: Дао сам професору Јунгу копију нашег рада. Међутим, чињеница је да је тај заједнички рад само он потписао. Роза Монтерова има образложење за овакав догађај: Зато што је потпис једне жене тада дискредитовао научни рад. И зато што је Милева желела да Ајнштајн успе, како би се са њом оженио.

Да бих Вам указала поштовање због свега што сте постигли у области науке и афирмисали Србију, одлучила сам да Вам на Ваш 150. рођендан посветим ову књигу. Много сте нас задужили, драга Милева, јер сте се свим својим бићем упустили у научне токове из области математике и физике и то у 19. веку, веку у којем су жене имале мање права од мушкараца. Ви сте се својим делом и животом борили, против дискриминације жена, која је и данас, нажалост, присутна у многим областима друштвеног живота, иако у то време није постојала међународна Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена.

Пишући ову књигу, жеља ми је била да Милева Марић изађе из заборава у српској и у светској јавности. Намера ми је била да истражим удео, значај и допринос Милевин у стваралаштву и научном раду Алберта Ајнштајна. Ова књига, написана у облику епистоларних писама, осврт је на заслуге ове велике жене на пољу науке, али и њен допринос очување породичних, традиционалних и моралних постулата, који су данас, више него икада до сада, озбиљно уздрмани. Књига се базира на коресподенцији, чињеницама, литератури и изјавама савременика. Акценат је стављен на године љубави, двоје научника, бриљантног интелекта, заједничког тимског и научног рада и разлаза.

Предлажем да се Милеви Марић постхумно додели диплома на Техничком универзитету у Цириху, који је основан 1855. године под именом Швајцарски политехникум, с обзиром да је тамо завршила студије и положила све испите. Имајући у виду чињеницу да ETH Цирих, има репутацију светске класе у науци и технологији и да се сврстава у групу три до пет најбољих универзитета у Европи, а да је један од 15 до 20 најбољих универзитета у свету, то би и за њега и академске кругове, додела дипломе, била обавеза и задатак који треба да испуне. Милева је диплому заслужила. То што је у то време на овом факултету 97% студената мушког пола дипломирало, а 3% студената женског пола није, доказ је женске дискриминације у образовном систему тог доба, коју је нажалост, Милева осетила на сопственој кожи.

За будуће генерације које долазе, живот и дело Милеве Марић и Алберта Ајнштајна су врло значајни и поучни.

tragovi-beckih-srba

Tragovi bečkih Srba

By

VUKOV BEČ

Istoričari za austrijski glavni grad vrlo često kažu da je Vukov Beč. I to s razlogom, jer je reformator srpskog jezika Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864) pola veka živeo i radio u Beču. U glavni grad je stigao iz Zemuna 1813. godine. Stvorio je Vuk S. Karadžić u Beču i nešto epohalno, srpsku ćiriličnu pismenost i srpski jezik. U britanskoj enciklopediji Britanika, Vukovo pravilo jedno slovo jedan glas, opisuje se kao jedno od najjednostavnijih i najlogičnijih sistema izgovora.

Od Vuka su srpski književnici naučili kako treba ne samo pravilno gramatički pisati već kako treba i misliti srpski, zaključuje Jovan Deretić.

Akademik Matija Bećković je 1997. godine, na proslavi godišnjice postojanja Vukove zadužbine u Beogradu, istakao: Neophodno je da se svakih 100 godina pojavi novi Vuk Кaradžić. Njagov zadatak bio bi da ponovo uvede narodni jezik u književnost. Pokazalo se da naša književnost ima neodoljivu potrebu da se odvaja od naroda i narodnog jezika do stepena kad je više niko ne čita i ne razume.

U zvaničnim dokumentima Beča, srpski narod se prvi put pominje 1670. godine, kada je car Leopold Prvi, opunomoćio Srbe i Jermene da posreduju u trgovini zapada i istoka. Prisustvo Srba u Beču evidentno je, neposredno pre i posle ukidanja turske opsade 1683. godine. Srbi tada masovno naseljavaju deo Ratzenviertel (Raška), izvan zidina grada.

Tada se među njima pojavljuje, samozvani, potomak Brankovića, despot Ilirika, grof i despot Đorđe Branković. Bio je jedan od prvih predstavnika srpskog naroda na bečkom Dvoru. Objavio je spis Slavenosrpske hronike u pet knjiga (2681 stranica). Vrata carskog grada, na lepom plavom Dunavu, pored plemstva i sveštenstva u 18. veku, otvarali su i srpski intelektualci. Matematičar, astronom, fizičar, geodet, inženjer, filozof i pesnik Ruđer Josip Bošković, prosvetitelji Dostej Obradović i Vuk S. Karadžić.

Mnogi od njih su bili diplomci, ali i profesori Bečkog univerziteta i članovi Austrijske akademije nauka. Svojim aktivnostima, Srbi su ostavili brojne tragove u austrijskoj prestonici. Knjiga The Golden Book of the Serbian Orthodox parish in Vienna (1741-1918) (Zlatna knjiga Srpske pravoslavne parohije u Beču), ovoj konstataciji ide u prilog.

Veliki reformator, pisac i sakupljač narodnih umotrvorina, Vuk Stefanović Karadžić u Beču je postao simbol srpske kulture i najpoznatiji predstavnik generacija srpskih intelektualaca, koji su se školovali i radili u austrijskoj prestonici. Zahvaljujući Vuku, Evropljani su saznali za jedan mali, ali ponosan srpski narod, koji ima bogatu kulturnu baštinu.

Vuk je o svojoj jezičkoj i kulturnoj misiji, na sledeći način govorio: Ja djela svoja radim više za potomstvo nego za sadašnji naraštaj; Ima knjiga koje je narod u početku u zvijezde kovao, a poslije su svi priznali da je ništa; a ima i na koje je narod ispočetka vikao, a poslije su priznali za dragocenije stvari. Ja pišući nikad ne mislim na današnje čitatelje od prostote nego na kritiku i potomstvo. Jezik je dobar, nego mi treba da ga učimo. Sto godina bi malo bilo najboljem spisatelju da sasvim nauči jezik orača i pastira.

Ivo Andrić, govoreći o Vuku Karadžiću, izmedju ostalog, naglasio je: „Vuk je usrdno i s pažnjom priman od Getea, do koga se u to vreme nije lako dolazilo, i blagodareći njemu, Gete se interesovao za pojedinosti naše narodne poezije i nazvao naš jezik značajnim jezikom („Eine bedeutende Sprache”). Dalje, Vuk je nemačkom istoričaru Rankeu dao materijal za njegovo delo o srpskoj revoluciji. On je napisao na nemačkom jeziku prvu knjigu o Crnoj Gori, knjiga koja je odlično pisana, doživela dva izdanja.“

Ovde su stvarali pisci i slikari: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Stjepan Mitrov Ljubiša, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Petar Kočić, Paja Jovanović, Uroš Predić, nobelovac Ivo Andrić, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Milo Dor, Bogdan Bogdanović i mnogi drugi umetnici i naučnici.

Akademik Dejan Medaković je u jednom intervjuu istakao:

Beč je u 18. veku postao središte za štampanje naših knjiga i bibliografi beleže više od 300 naslova! Tu je, posle vekova prekida, proradila i Prva srpska štamparija koju je od Кurcbekovih naslednika otkupio Stefan Novaković, poverenik mitropolita Stefana Stratimirovića. Sigurno je da su Srbi u Beču, pa i kasnije, prisutni kao snažni nosioci balkanske trgovine. Brojni su dokazi o njihovom kul turnom uzdizanju, u prvom redu zahvaljujući školovanju u čuvenoj Bečkoj umetničkoj akademiji koju je osnovala carica Marija Terezija.

Beč je danas veliki centar srpstva u dijaspori.

Beč je danas glavni grad iseljenih Srba.

Ove dve rečenice dvojice naučnika, dr Predraga Markovića i dr Vladimira Grečića iz Beograda, najbolje odslikavaju prisustvo srpske zajednice u austrijskoj prestonici danas.

Naša istraživanja pokazala su da, u glavnom gradu Austrije, danas postoji najmanje pedeset srpskih mesta sa punim adresama, za koje naša i austrijska javnost treba da zna i treba da ih posećuje. Postoji još najmanje pedseset srpskih tragova u Beču, koji nisu zvanično upisani i obeleženi. I nјih treba da posećujemo, da ne zaboravimo da je Vukov Beč grad i srpskog naroda.

Ova knjiga je vodič kroz srpski Beč. Ona je putokaz kroz kulturu sećanja na srpsko prisustvo u austrijskoj prestonici. Modernim rečnikom kazano – ovo je vodič do srpskih destinacija našim turistima, našoj omladini na ekskurzijama, ali i našim ljudima koji žive i rade u Beču.

Naše ljude i same Austrijance, pozivamo da koristeći ovaj vodič, posete srpska mesta, čija istorija će ih još čvršće povezati i učiniti da se svi podjednako osećaju i Srbima i Bečlijama.

Autori

Beč, Vidovdan 2024. godine

abb268059c625c78bbd8293be39f759f

Knjiga „Srbi u Austriji“ na nemačkom jeziku

By

Knjiga „Srbi u Austriji“ na nemačkom jeziku objavljena je 2021. godine u Novom Sadu, u izdavačkoj kući „Prometej“. Izdavač knjige je Zajednica srpskih klubova u Beču. Organizator projekta je Austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina Karadžić“ iz Beča. Autori knjige su Svetlana Matić i Marko Lopušina. Prevodilac sa srpskog na nemačko izdanje je Michael Rašanović.

9102ba9aa74bd3587599bf55e91405f8

Dečji biseri

By

„Vaspitno-obrazovni rad sa decom zahteva da se metodično i sistematski podstiče njihovo razmišljanje o svetu i sredini u kojoj svakodnevno žive. Radeći sa učenicima u toku časova i van njih, došla sam do njihovih zanimljivih iskaza, originalnih iskri njihovog uma koje odslikavaju mnoge nijanse dečijih i generacijskih odnosa. Svet iz dečjeg ugla posmatranja uvek je zanimljiv i osoben. Moja namera u izradi ovog priručnika je omogućiti na lak način međuvršnjačko upoznavanje, zatim da roditelji i drugi čitaoci, koji se bave razvojem i vapitanjem dece, upoznaju svet detinjstva predstavljen njihovim srcem i umovanjem. Knjiga ima i motivacionu dimenziju jer može da podstiče čitaoce, male i odrasle, da svoje odnose prema odnosima u porodici, školi i društvu osvetljava i oplemenjuje. Pored toga, sadržaj knjige pruža mogućnost identifikacije, samoposmatranja i javljanja želje da se i oni prihvate stvaralaštva i razmišjanja o životu i budućnosti. „Dečji biseri“ biće rado čuvani od učenika čije su misli u njoj sadržane. Zato se može očekivati da će ova knjiga biti porodična čitanka i izvor teme za razgovore o aktuelnim pitanjima dečjeg sveta.

Knjiga je autorsko izdanje, štampana u „Čigoja štampi“ 2011. godine u Beogradu. Recenziju za knjigu pod nazivom „Dečji biseri“ – ogledalo za vaspitače napisao je prof. Dr Drago Pantić iz Beograda.

Specijalnu plaketu „Sima Cucića“ za stvaralaštvo u dijaspori, za knjigu „Dečji biseri“, autorki je dodelio Banatski kulturni centar Novo Miloševo, u maju 2012. godine.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Nastavni listovi za nastavu na maternjem jeziku

By

Priručnik „Nastavni listovi za nastavu na maternjem jeziku“ u izdanju „Prosvetnog pregleda“ iz Beograda ugledao je svetlost dana 2010. godine.

Namenjen je učenicima koji uče maternji jezik u inostranstvu. Nastao je kao rezultat potreba i želja nastavnika, učenika i roditelja usled nedostatka odgovarajuće literature, u cilju da se lakše nauÄči maternji jezik i usvoje najvažnija gramatička pravila. Nastavni listovi su sastavljeni tako da zadovoljavaju princip individualizacije u nastavnom procesu.

Priručnik sadrži dva dela. Sadržaji i vizuelni materijali su potpuno isti u oba pisma. Na koricama je napisan naziv latinicom i ćirilicom, tako da su oni sastavni deo jedne celine, pri čemu se ni jedno od ta dva pisma ne favorizuju, već se mogu koristiti po potrebi u zavisnosti od nastavnog plana i programa u vaspitno-obrazovnom sistemu.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Naš jezik

By

Bukvar „Naš jezik“ izašao je iz štampe 2010. godine u izdanju „Prosvetnog pregleda“ iz Beograda. Recenzenti udžbenika su prof. Ana Šebešćen iz Švedske, Dr Ljubica Prodanović iz Beograda i Nevenka Kraguljac, diplomirani pedagog iz Beograda.

Udžbenik „Naš jezik“ je namenjen učenicima koji uče maternji jezik u inostranstvu. Nastao je kao rezultat potreba i želja nastavnika, učenika i roditelja usled nedostatka odgovarajuće literature, u cilju da se lakše nauči maternji jezik.

Udžbenik sadrži dva dela u kojima se obrađuju štampana slova latinice i ćirilice. Sadržaji i vizuelni materijali su potpuno isti u oba pisma. Na koricama je napisan naziv latinicom i ćirilicom, tako da su oni sastavni deo jedne celine, pri čemu se ni jedno od ta dva pisma ne favorizuju, već se mogu koristiti po potrebi u zavisnosti od nastavnog plana i programa u vaspitno-obrazovnom sistemu. Na početku svakog dela nalazi se pesma kao dobrodošlica učenicima prvog razreda. Svakom slovu je posvećeno četiri strane u okviru kojih su sadržaji i slike predmeta koji počinju određenim slovom. Učenici su u prilici da usvoje određene matematičke pojmove , kao na primer, brojeve od nula do deset, koji se provlače kroz tekst. Takođe su prisutni i pojmovi koji se odnose na: imena ljudi, delove ljudskog tela, osobine ljudi, rodbinske veze i odnose, različite vrste zanimanja i raspoloženja, školsko i životno okruženje učenika, predmete u svakodnevnoj upotrebi, odeću i obuću, namirnice u ishrani, raznovrsne vrste jela i pića, nazive dana u nedelji, nazive biljaka i  životinja, saobraćajna sredstva, geografske nazive, vremenske prilike, a sve u cilju proširivanja znanja i bogaćenja rečnika učenika, kao i razvoja usmenog i pismenog izražavanja. Predviđen je i radni prostor radi uvežbavanja određenog slova.

Ovaj udžbenik ima cilj da podstiče aktivnost učenika korišćenjem maternjeg jezika, pisanjem, čitanjem i razvojem likovnog stvaralaštva. Ovu prvu knjigu treba detetu sačuvati kao dokument u razvoju kreativnosti i trajnu uspomenu na početke opismenjavanja na maternjem jeziku.

Povezane knjige

f67f999e26b9bba8a1c1dcc90f90bcf4

O Ljubavi s ljubavlju

By

Knjiga “O ljubavi s ljubavlju” sadrži dva dela. U prvom delu su dečji iskazi koje je sakupila prof. Svetlana Matić, a u dugom su aforizmi književnika Aleksandra Čotrića. To su vodoskoci iz kojih nas ne prska voda, već duhovite cake o najvećoj i najvažnijoj  temi na svetu o ljubavi.

Objavljena je 2014. godine u Čačku u izdanju IK “Pčelica”.  Predstavljena je u različitim kulturnim institucijama  širom Srbije i Evrope.

Knjigu je ilustrovao Mladen Oljača.

Recenziju za knjigu je napisao književnik Vitomir Teofilović. O ovoj zabavnoj i veseloj knjizi Teofilović, između ostalog kaže: “Dečja ljubav je sto puta šira i duža od ljubavi odraslih. Kad kažu ljubav, odrasli misle na ljubav između dvoje zaljubljenih. A pojam ljubavi kod dece nema granice a duga je i široka kao glagol voleti. Sve što glagol voleti može da dohvati svojim nevidljivim rukama “mamu, tatu, baku, deku I sve druge rođake; drugare i drugarice; mace i kuce igračke i prave mace i kuce; šumu, reku i planinu; Sunce, Mesec i zvezde; Čudna bića na dalekim planetama” sve to spada u ljubav.

Ovu knjigu čitaće sa uživanjem i deca i odrasli, svi koji vole igru I maštu, iskrenost i  ljupkost. Odrasle posebno oduševljava kako deca vide stvarnost. Dečji svet i svet odraslih su kao nebo i zemlja! Odrasli opažaju svet kao million stvari, a deci je ceo svet jedna celina, kao milionska porodica i zavičaj bez kraja. Sve je kod njih u bliskoj vezi. Za odrasle stvarnost je samo ono što može da se pokaže I dokaže. Za decu je stvarnost zbirno ime za sve na svetu, ne samo ono vidljivo i opipljivo, već i sve što možemo da zamislimo i poželimo.”

4e28022257221d937dcdcd2b89579a60

Pevam danju, pevam noću/Pisma Mini Karadžić

By

Knjiga “Pevam danju pevam noću/Pisma Mini Karadžić” objavljena je povodom 190. rodjendana Vilhelmine Mine Karadžić u izdanju Banatskog kulturnog centra i SKPD “Prosvjeta” – Austrija 2018. godine.

Knjiga je napisana u vidu epistolarnih pisama u kojoj je autorka komentarisala Minin lik I delo sa književnog, teološkog i pedagoškog stanovišta. Recenzent prof. dr Predrag Jašović govoreći o ovoj knjizi, između ostalog, kaže: „Svetlana Matić je, prema ostvarenom delu i zamašnom broju nagrada, prepoznatljivo ime u književnom sazvežđu na štokavskom govoru svih triju dijalekata srpskog jezika. Njena najnovija knjiga “Pevam danju, pevam noću/ Pisma Mini Karadžić je višestruko zanimljiva i značajna. Epistolarna forma je gotovo stara koliko i potreba ljudi da komuniciraju formom rukopisa, gde je adresant mogao da promišljeno, uzvišenim stilom koncipira svoje misli i namere i tako ih jasno i lepo saopšti bez bojazni da će mu neko vaditi reči iz konteksta, ili će nešto dodavati. To je zapisano, kao zapis ostaje da traje. Ova pisma će trajati, jer imenovanje adresata Mini Karadžič, čije je ime obeleženo trajanjem, neminovno moraju biti konsultovana kad kod neko od književvnih kritičara, ili istraživača prošlosti XIX veka hoće da razume lik i delo Vilhelmine Mine Karadžić.“

Vitomir Teofilović o ovoj zanimljivoj knjizi piše: „Naša ugledna spisateljica Svetlana Matić, autorka sedam knjiga različitih žanrova, koja živi i radi u Austriji kao profesorka srpskog jezika našoj deci, sazdala je osobenu knjigu posvećenu Vukovoj kćerci Mini (Vilhelmini) Vukomanović Karadžić, našoj zapaženoj umetnici (pesnikinji i slikarki) i intelektualki toga doba. Osobenost ove knjige ogleda se najpre u samoj zamisli. Minin život nam nije predočen na uobičajem način, kao priča zasnovana na hronološkom sledu arhivskih podataka, već na originalan način – kao pisma Mini. Ovo je utoliko dragocenija ideja što su samoj Mini pisma toliko značila u komunikaciji sa rođacima i prijateljima da se epistolarno obraćanje može označiti kao jedno od bitnih obeležja njene ličnosti.“

9102ba9aa74bd3587599bf55e91405f8

Dečji biseri

By

„Vaspitno-obrazovni rad sa decom zahteva da se metodično i sistematski podstiče njihovo razmišljanje o svetu i sredini u kojoj svakodnevno žive. Radeći sa učenicima u toku časova i van njih, došla sam do njihovih zanimljivih iskaza, originalnih iskri njihovog uma koje odslikavaju mnoge nijanse dečijih i generacijskih odnosa. Svet iz dečjeg ugla posmatranja uvek je zanimljiv i osoben. Moja namera u izradi ovog priručnika je omogućiti na lak način međuvršnjačko upoznavanje, zatim da roditelji i drugi čitaoci, koji se bave razvojem i vapitanjem dece, upoznaju svet detinjstva predstavljen njihovim srcem i umovanjem. Knjiga ima i motivacionu dimenziju jer može da podstiče čitaoce, male i odrasle, da svoje odnose prema odnosima u porodici, školi i društvu osvetljava i oplemenjuje. Pored toga, sadržaj knjige pruža mogućnost identifikacije, samoposmatranja i javljanja želje da se i oni prihvate stvaralaštva i razmišjanja o životu i budućnosti. „Dečji biseri“ biće rado čuvani od učenika čije su misli u njoj sadržane. Zato se može očekivati da će ova knjiga biti porodična čitanka i izvor teme za razgovore o aktuelnim pitanjima dečjeg sveta.

Knjiga je autorsko izdanje, štampana u „Čigoja štampi“ 2011. godine u Beogradu. Recenziju za knjigu pod nazivom „Dečji biseri“ – ogledalo za vaspitače napisao je prof. Dr Drago Pantić iz Beograda.

Specijalnu plaketu „Sima Cucića“ za stvaralaštvo u dijaspori, za knjigu „Dečji biseri“, autorki je dodelio Banatski kulturni centar Novo Miloševo, u maju 2012. godine.

f632587e59921dbd55603d682a0dddc0

Knjiga o Mini Karadžić na nemačkom jeziku

By

Knjiga „Pevam danju, pevam noću/Pisma Mini Karaddžić“ je 2019. godine prevedena na nemački jezik. Izdavač knjige je Jugoslovensko-nemačko kulturno društvo Hilden. Prevodilac sa srpskog na nemački jezik je Dragica Šreder iz Hildena.

ab856cfbb1629de196ec8ddfbc12283a

Majka

By

Dvojezična knjiga “Majka”  na srpskom i nemačkom jeziku, objavljena je 2016. godine kao autorsko izdanje. Knjigu je lektorisala Mr Marija Pavlović iz Beča.

Dragica Šreder iz Hildena prevela je pesme sa srpskog na nemački jezik. Recenziju za knjigu napisao je Dr Milutin Čuričković.

Dr Ćuričković je o poeziji Svetlane Matić,  između ostalog, saopštio: “Svetlana Matić je pesnikinja sa veoma raznovrsnim  I osobenim idejno-tematskim repertoarom. , koji se kreće od porodičnog (“Majka”) i rodoljubivog (“Srbija je moja zemlja”) do igre (“Dečja sreća”), Škole (“Druga kuća”, “Dobrodošlica prvacima”) i prirode (“Proleće”, “Zima”, “Trava”). Živeći i stvarajući u Beču, ona se pokazala, ne samo kao vredna i značajna stvaralaćka ličnost, već i kao višestruko dragoceni promoter naše kulture i literature. Knjiga “Majka” predstavlja svojevrstan spomenik i himnu svim majkama ovog sveta”. Njena poezija je uglavnom tradicionalističkog karaktera, u onom najpozitivnijem smislu te reči, a istovremeno objedinjava poučno i šaljivo, odnosno pedagoško i humorno (“Vračara”). To, uostalom pokazuje znatan broj pesama, od kojih su neke i antologijske vrednosti (“Kad vratim film u kasne sate”, “Desanka u pesmi”, “Pesnik”). Napisane iz perspektive deteta, ali i perspektive odraslog, pesme Svetlane Matić deluju veoma ujednačeno i ostavljaju utisak zaokružene I logičke celine.

tragovi-beckih-srba

Tragovi bečkih Srba

By

VUKOV BEČ

Istoričari za austrijski glavni grad vrlo često kažu da je Vukov Beč. I to s razlogom, jer je reformator srpskog jezika Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864) pola veka živeo i radio u Beču. U glavni grad je stigao iz Zemuna 1813. godine. Stvorio je Vuk S. Karadžić u Beču i nešto epohalno, srpsku ćiriličnu pismenost i srpski jezik. U britanskoj enciklopediji Britanika, Vukovo pravilo jedno slovo jedan glas, opisuje se kao jedno od najjednostavnijih i najlogičnijih sistema izgovora.

Od Vuka su srpski književnici naučili kako treba ne samo pravilno gramatički pisati već kako treba i misliti srpski, zaključuje Jovan Deretić.

Akademik Matija Bećković je 1997. godine, na proslavi godišnjice postojanja Vukove zadužbine u Beogradu, istakao: Neophodno je da se svakih 100 godina pojavi novi Vuk Кaradžić. Njagov zadatak bio bi da ponovo uvede narodni jezik u književnost. Pokazalo se da naša književnost ima neodoljivu potrebu da se odvaja od naroda i narodnog jezika do stepena kad je više niko ne čita i ne razume.

U zvaničnim dokumentima Beča, srpski narod se prvi put pominje 1670. godine, kada je car Leopold Prvi, opunomoćio Srbe i Jermene da posreduju u trgovini zapada i istoka. Prisustvo Srba u Beču evidentno je, neposredno pre i posle ukidanja turske opsade 1683. godine. Srbi tada masovno naseljavaju deo Ratzenviertel (Raška), izvan zidina grada.

Tada se među njima pojavljuje, samozvani, potomak Brankovića, despot Ilirika, grof i despot Đorđe Branković. Bio je jedan od prvih predstavnika srpskog naroda na bečkom Dvoru. Objavio je spis Slavenosrpske hronike u pet knjiga (2681 stranica). Vrata carskog grada, na lepom plavom Dunavu, pored plemstva i sveštenstva u 18. veku, otvarali su i srpski intelektualci. Matematičar, astronom, fizičar, geodet, inženjer, filozof i pesnik Ruđer Josip Bošković, prosvetitelji Dostej Obradović i Vuk S. Karadžić.

Mnogi od njih su bili diplomci, ali i profesori Bečkog univerziteta i članovi Austrijske akademije nauka. Svojim aktivnostima, Srbi su ostavili brojne tragove u austrijskoj prestonici. Knjiga The Golden Book of the Serbian Orthodox parish in Vienna (1741-1918) (Zlatna knjiga Srpske pravoslavne parohije u Beču), ovoj konstataciji ide u prilog.

Veliki reformator, pisac i sakupljač narodnih umotrvorina, Vuk Stefanović Karadžić u Beču je postao simbol srpske kulture i najpoznatiji predstavnik generacija srpskih intelektualaca, koji su se školovali i radili u austrijskoj prestonici. Zahvaljujući Vuku, Evropljani su saznali za jedan mali, ali ponosan srpski narod, koji ima bogatu kulturnu baštinu.

Vuk je o svojoj jezičkoj i kulturnoj misiji, na sledeći način govorio: Ja djela svoja radim više za potomstvo nego za sadašnji naraštaj; Ima knjiga koje je narod u početku u zvijezde kovao, a poslije su svi priznali da je ništa; a ima i na koje je narod ispočetka vikao, a poslije su priznali za dragocenije stvari. Ja pišući nikad ne mislim na današnje čitatelje od prostote nego na kritiku i potomstvo. Jezik je dobar, nego mi treba da ga učimo. Sto godina bi malo bilo najboljem spisatelju da sasvim nauči jezik orača i pastira.

Ivo Andrić, govoreći o Vuku Karadžiću, izmedju ostalog, naglasio je: „Vuk je usrdno i s pažnjom priman od Getea, do koga se u to vreme nije lako dolazilo, i blagodareći njemu, Gete se interesovao za pojedinosti naše narodne poezije i nazvao naš jezik značajnim jezikom („Eine bedeutende Sprache”). Dalje, Vuk je nemačkom istoričaru Rankeu dao materijal za njegovo delo o srpskoj revoluciji. On je napisao na nemačkom jeziku prvu knjigu o Crnoj Gori, knjiga koja je odlično pisana, doživela dva izdanja.“

Ovde su stvarali pisci i slikari: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Stjepan Mitrov Ljubiša, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Petar Kočić, Paja Jovanović, Uroš Predić, nobelovac Ivo Andrić, Nikola Tesla, Milutin Milanković, Milo Dor, Bogdan Bogdanović i mnogi drugi umetnici i naučnici.

Akademik Dejan Medaković je u jednom intervjuu istakao:

Beč je u 18. veku postao središte za štampanje naših knjiga i bibliografi beleže više od 300 naslova! Tu je, posle vekova prekida, proradila i Prva srpska štamparija koju je od Кurcbekovih naslednika otkupio Stefan Novaković, poverenik mitropolita Stefana Stratimirovića. Sigurno je da su Srbi u Beču, pa i kasnije, prisutni kao snažni nosioci balkanske trgovine. Brojni su dokazi o njihovom kul turnom uzdizanju, u prvom redu zahvaljujući školovanju u čuvenoj Bečkoj umetničkoj akademiji koju je osnovala carica Marija Terezija.

Beč je danas veliki centar srpstva u dijaspori.

Beč je danas glavni grad iseljenih Srba.

Ove dve rečenice dvojice naučnika, dr Predraga Markovića i dr Vladimira Grečića iz Beograda, najbolje odslikavaju prisustvo srpske zajednice u austrijskoj prestonici danas.

Naša istraživanja pokazala su da, u glavnom gradu Austrije, danas postoji najmanje pedeset srpskih mesta sa punim adresama, za koje naša i austrijska javnost treba da zna i treba da ih posećuje. Postoji još najmanje pedseset srpskih tragova u Beču, koji nisu zvanično upisani i obeleženi. I nјih treba da posećujemo, da ne zaboravimo da je Vukov Beč grad i srpskog naroda.

Ova knjiga je vodič kroz srpski Beč. Ona je putokaz kroz kulturu sećanja na srpsko prisustvo u austrijskoj prestonici. Modernim rečnikom kazano – ovo je vodič do srpskih destinacija našim turistima, našoj omladini na ekskurzijama, ali i našim ljudima koji žive i rade u Beču.

Naše ljude i same Austrijance, pozivamo da koristeći ovaj vodič, posete srpska mesta, čija istorija će ih još čvršće povezati i učiniti da se svi podjednako osećaju i Srbima i Bečlijama.

Autori

Beč, Vidovdan 2024. godine