Blog

Istraživanje za bolju saradnju matice i srpske dijaspore

Istraživanje za bolju saradnju matice i srpske dijaspore

Komunikacioni centar za saradnju srpske dijaspore i matice pod pokroviteljstvom Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, pokreće veliko istraživanje usmereno na ideje o povezivanju dijaspore i matice.

“ Istraživanje će se obaviti putem Interneta, a biće anketirano više od 5.000 pripadnika srpskog naroda širom sveta”, saopštila je Teslina naučna fondacija.

Tim sociologa, psihologa i stručnjaka za komunikacije okupljen oko Komunikacionog centra za saradnju srpske dijaspore i matice od istrazzivanja očekuje da pravilno definiše probleme i predloži moguća rešenja u vezi sa budućnošću srpskog naroda i povezivanja svih Srba iz sveta sa maticom.

Teslina naučna fondacija poziva sve Srbe sveta da učestvuju u ovoj anketi:

“Svi zainteresovani mogu samostalno popuniti posebno osmišljen i dizajniran upitnik na adresi www.teslinnarod.com.

Popunite anketni formular ako ste iz dijaspore ili ako ste iz matice. Pomozete nam da istraživmo našu srpsku dijasporu i našu otadžbinu”.

Otvorite sajt:

http://teslaspeople.com/?fbclid=IwAR3XG16rIJOBNx9Lyg1ZecoBnm1aMxYV2HMhGK7z3fR1u_4c-lapJrqXN3o

Ovu poruku i sajt TNF širite dalje našim ljudima i našim organizacijama u rasejanju i matici.

Predlagači najkvalitetnijih ideja imaće priliku da ih detaljnije obrazlože putem društvenih platformi Tesline naučne fondacije (TeslaTalk.TV, Zoom video konferencije, socijalne mreže). Neki od njih će biti intervjuisani u okviru projekta "Teslin narod", u nastavku dokumentarnog serijala, pod istim imenom, čiji je idejni tvorac Nikola Lončar, osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije iz Amerike.

Projekat istraživanja stavova srpske dijaspore i matice podržala je Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Rezultati istraživanja će biti objavljeni u vreme Savindana.

 


Marko Lopušina

Pesma posvećena meni

Pesma posvećena meni

Prelistavajući dokumentaciju, pronašla sam pesmu koju mi je posvetio i poklonio kolega Miša Hadži Čurović Кičavski 31. oktobra 2014. godine, prilikom promocije knjige "O ljubavi s ljubavlju", na štandu udruženja "Poeta", u hali 4, na  Sajmu knjiga u Beogradu. Ovim putem želim, još jednom, da mu se zahvalim na divnim stihovima.

 12096596-1044598328904453-2854303215282106899-n 12144681-1044598332237786-8290672655331481818-n 12112418-1044598335571119-9034087268776530341-n

KNJIGA SRBI U AUSTRIJI NA POLICAMA PATRIJARŠIJE

KNJIGA SRBI U AUSTRIJI NA POLICAMA PATRIJARŠIJE

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej primio je juče u Patrijaršiji g. Marka Lopušinu i Miluna Nikolića iz Beča. Tom prilikom mu je uručen primerak knjige „Srbi u Austriji“. Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej zahvalio se autorima Svetlani Matić i Marku Lopušini na velikom uloženom trudu u izradi ove značajne monografije i pozdravio ideju da se knjiga prevede na nemački jezik.

Održani „Dani preobraženja Srba u Rumuniji“ u Bazjaku

Održani „Dani preobraženja Srba u Rumuniji“ u Bazjaku

Tradicionalna književna manifestacija „Dani preobraženja Srba u Rumuniji“ održana je i ove godine ove na Preobraženje  (juče) u Bazjaku. Zbog pandemije izazvane korona virusom ova 27.-a manifestacija za redom svedena je na jedan dan i održana je u užem sastavu. U manastiru Bazjaš, zadužbini Svetog Save održana je liturgija nakon koje je rezan slavski kolač. Potom je u prostorijama Srpskog kulturnog centra Sveti Sava održana Preobraženjska književna akademija u prisustvu Njegovog preosveštenstva vladike Lukijana, generalnog konzula Republike Srbije u Temišvaru Vladana Tadića, predsednika Saveza Srba u Rumuniji Ognjana Krstića i nekoliko pesnika iz Rumunije. Preko video konfekcije pesnicima i piscima iz Rumunije pridružili su se i pesnici iz matice i inostranstva.  Stihove su, između ostalog, govorili: Milovan Vitezović, predsednik Udruženja književnika Srbije, Radomir Uljarević, pesnik iz Podgorice, Vlasta Šarkamenac, pesnik iz Pariza, Ljubiša Simić, predsednik Udruženja Sedmica iz Frankfurta, akademik i pesnik Svetlana Matić predsednica udruženja Vilhemina Mina Karadžić kao i Ljubinka Perinac Stankov iz Temišvara. „Na ovaj način Srbi u Rumuniji nisu prekinuli jednu od svojih najznačajnijih kulturnih manifestacija, čime su dali svoj doprinos očuvanju srpskog kulturnog identiteta, vere, duhovnosti i srpskog jezika“, naveli su u saopštenju Saveza Srba u Rumuniji.

Kao i svake godine, Savez Srba u Rumuniji dodelio je Veliku bazjašku povelju za 2020. godinu, tradicionalno priznanje za književnost i jedno od najznačajnijih književnih priznanja dijaspore. Nosilac ovog visokog priznanja Saveza Srba u Rumunije za 2020. je Zlata Kocić iz Beograda. Njoj će nagrada biti uručena na u Udruženju književnika Srbije, kada se za to budu stekli povoljni epidemiološki uslovi. Ovom nagradom nastavlja se plejada najistaknutijih dobitnika Povelje među kojima su bili i Matija Bećković, Dragan Jovanović Danilov, Radomir Uljarević, Radomir Andrić, Milosav Tešić, Duško Novaković, Stevan Tontić i drugi.



„Čestitam pesnikinji Zlati Kocić na dobijenom priznanju. Zahvaljujem se g. Ognjanu Krstiću, predsedniku i dr Slavomiru Gvozdenoviću, počasnom predsedniku Saveza Srba u Rumuniji, na odlično organizovanim Danima Preobraženja, u postojećim okolnostima. Bili smo fizički odvojeni, a ipak zajedno, na ovoj značajnoj kulturnoj manifestaciji“, istakla je akademik Svetlana Matić, postavivši na svom Fejsbuk profilu reči zahvalnosti i fotografiju sa jedne od prethodnih manifestacija.

Srbi u Austriji: Nova knjiga o najznamenitijim ličnostima srpskog porekla

Srbi u Austriji: Nova knjiga o najznamenitijim ličnostima srpskog porekla

Izdavačka kuća “Prometej” iz Novog Sada, objavila je knjigu Srbi u Austriji. Autori ovog dela su profesorka Svetlana Matić iz Beča i dr Marko Lopušina iz Beograda, a izdavač Zoran Кolundžija iz Novog Sada.

– Ovo je prva knjiga koja detaljno opisuje život srpskog naroda u austrijskoj državi od pre pet vekova do danas. U njoj su prikazani prvi srpski doseljnici, graničari koji su branili bečko carstvo, crkveni dostojnici koji su se izborili za privilegije srpskom narodu, radnici na privremenom radu, koji su pristigli pre pola veka i savremenici koji žive i rade u Austriji – kaže izdavač Zoran Кolundžija iz Novog Sada.

– Austrija je decenijama uporište iseljenog srpskog naroda, a naša knjiga Srbi u Austriji je vodič kroz srpsku Austriju i njenu prestonicu, ujedno i spomenik srpskim patriotama koji su gradili i grade našu zajednicu u ovoj zemlji – kaže dr Marko Lopušina.

Profesorka Svetlana Matić podseća da su Srbi u bečku monarhiju u vreme Habsburga, stigli kao čuvari granica njihove države od najezde Turaka i drugih neprijatelja.

– Braneći bečku carevinu, Srbi su prvo izborili privilegije da postoje kao narod i da dobiju politička prava, a potom da formiraju svoje institucije. U Beču su izdate prve srpske novine i knjige, stvorena je generacija vrsnih intelektualaca i umetnika od Vuka Кaradžića, preko Paje Jovanovića do Branka Radičevića i Mila Dora. Pre pedeset godina, kada su se doseljavali masovno kao radnici na privremenom radu, počeli su da daju svoj puni doprinos ekonomskom razvoju Austrije – kaže prof. Matić.

Austrijski Srbi nikada nisu zabоravili svoj zavičaj i maticu, kojoj su slali humanitarnu pomoć ili je predstavljali u austrijskom parlamentu. U knjizi Srbi u Austriji su, na primer, Milun Nikolić, Dragana Mirković, Zoran Kalabić i Dragan Matić, predstavljeni kao veliki humanitarci, a Milan Janković poznatiji kao Filip Zepter, kao najuspešniji Srbin u čitavoj dijaspori, koji je svoju karijeru započeo u Beču, a nastavio u Lincu.

Posle poglavlja o društvenom organizovanju srpske zajednice, o njenim patriotskim i kulturnim aktivnostima, autori završavaju knjigu pričama o budućnosti Srba u Austriju, ali i u matici, koju grade mladi školarci i studenti.

– U Beču su, na primer, nekad na školovanju bili Dositej Obradović i Vuk Karadžić, Petar Petrović Njegoš i Javan Jovanović Zmaj, kao i mnogi srpski profesori i akademici. Ovde su živeli knjaz Miloš Obrenović, kralj Milan Obrenović i kralj Aleksandar Кarađorđević, kao i potomci kralja Nikole Petrovića. Кraljevina Srbija je slala dve hiljade mladih da se školuju u Austriji. Danas se srpski studenti, školuju da postanu ugledni naučnici, profesori, umetnici, a možda i državnici – tvrdi Lopušina.

– Austrija je decenijama uporište iseljenog srpskog naroda, a Beč politički, verski, privredni i kulturni centar Srba u čitavom rasejanju – tvrde autori.

Кako nam je rekla profesorka Svetlana Matić projekat knjige Srbi u Austriji podržali su: MSP Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Ambasada Republike Srbije u Austriji i mnoge srpske organizacije i pojedinci. Autori već imaju ponudu za objavljivanje ove knjige na nemačkom jeziku u Austriji.

Digitalni geoportal o istoriji Srba u Beču

Istraživački projekat Pravoslavni Beč, koji se realizuje u okviru Austrijske akademije nauka, bavi se  proučavanjem biografskih podataka i činjenica  o pravoslavnim Srpkinjama i Srbima u Beču, posebno o značajnim ličnostima političkog, društvenog, privrednog , naučnog i kulturnog života u periodu od 1741. do 1918. godine.

Predstavljanje sabranih dela dr Vjere Rašković Zec

Predstavljanje sabranih dela dr Vjere Rašković Zec

Austrijsko-srpsko kulturno društvo „Vilhelmina Mina Кaradžić“ predstaviće sabrana dela dr Vjere Rašković Zec, u subotu 5. septembra 2020. godine, u 19 sati, u prostorijama SКC „Stevan Mokranjac“, u ulici Arthaberplatz 3, u desetom bečkom okrugu.

U programu učestvuju: Dr Vjera Rašković Zec, Žarko Jeremić i prof. Svetlana Matić.

U muzičkom delu  programa nastupiće vokalna solistkinja Biserka Vasić.

Dobro nam došli!

SRBIJA NA VEZI: PORTRETI – SVETLANA MATIĆ

SRBIJA NA VEZI: PORTRETI – SVETLANA MATIĆ

O svom životu od Beograda do Beča govori Svetlana Matić, profesor maternjeg jezika u tamošnjim osnovnim školama, pisac i pedagog u Obrazovnom savetu Beča za decu migrantskog porekla…

Po završetku Pedagoške akademije u Beogradu a zatim i odseka za pedagogiju na Filozofskom fakultetu, Svetlana Matić sredinom 90-tih odlazi u Beč…

Deca naših ljudi uče srpski jezik u školama pri parohijama SPC, u srpskim klubovima i udruženjima. Austrijski školski sistem predviđa fakultativno učenje maternjeg jezika, ali priznaje samo BHS, osnosno Bosansko-hrvatsko-srpski. Svetlana je profesor BHS jezika ili, kako sama kaže, suštinski jednog, politički, tri jezika.

Austrijske školske vlasti dodelile su joj 2011. specijalno priznanje za uspešan savetodavno-pedagoški rad, a tamošnje Ministarstvo za obrazovanje, umetnost i kulturu nagradilo ju je za višegodišnje zalaganje u podsticanju dvojezičnosti i očuvanju maternjeg jezika.

Prisustvovali smo promociji Svetlanine knjige „Pevam danju, pevam noću – pisma Mini Karadžić“…

Ovih dana Matićeva istražuje život Srba u Austriji i zajedno sa Markom Lopušinom, našim vrsnim poznavaocem dijaspore, piše knjigu…

Urednik emisije Tamara Drezgić