Hvala ti majko mila
Kada zabruje milozvučni tonovi biranih reči već na prvoj stranici knjige, i razviju u percepciji čitaoca raskošnu impresiju slike, filma, pokreta, onda se čitalac našao u zemlji ili knjizi čaroliji sa predelima raskošnog sjaja koji stiže detetu iz očiju MAJKE. Odrasle čitaoce sećanje vraća u taj raskošni vrt sreće pod krovom majčine ruke, a decu čine radosnom pod maminim magičnim suncokretom.
Humani svet detinjstva kreiran ljubavlju roditelja je najvrednija riznica života. Projekcija ovakvog detinjstva jeste - siguran, lep i stabilan život, bogat mnogim pozitivnim svojstvima, koji Svetlana Matić sugeriše svojom savršenom zbirkom pesama „Hvala ti majko mila“. Reči su u delu selektirano fine i usklađene kao prirodni tokovi u višeslojnim kaskadama strukture zbirke.
Kompozicija zbirke pesama je iskazana u dvoglasu. Čuju se tonovi iskusnog, a nežnog majčinog glasa i tonovi dečjeg suptilnog glasa koji zajedno grade poseban poetsko muzički spoj osećajnosti. Jer, spoj ovih glasova jeste MUZIKA visoke osećajnosti.
(Majka rodi- ti si me rodila; majka mazi- Radovala si se mom dolasku na svet ; Majka voli neizmerno- Učila si me da hodam i napravim svoje prve korake; U njenom oku tvoj lik postoji- Kada si me u bolnici prvi put ugledala i primila na svoje grudi bila si presrećna; Majka je jedna i tvoj je koren- Tvoja ljubav prema meni najbolji je lek.)
U prvom delu zbirke naslovljenom „JEDNA JE MAJKA“ kroz četiri pesme prisutan je univerzalni glas i univerzalni stav koji saopštava istinu i suštinu života, a tu lepu istinu treba ponavljati i osvežavati pamćenje na zasluge i značenje pojma MAJKA. Majka je kreator čovekovog života od momenta pojavljivanja njegovog pupoljka, pa do rođenja i odvijanja celokupnosti ljudskog egzistiranja. Od majke zavisi mali čovek (dete), ali i veliki čovek, pa i ceo svet...
Na jezičko - poetskom nivou ovog dela zbirke prisutan je interesantan raspored reči koje stimulišu i sugerišu prijatnu atmosferu, njenu dinamiku i estetiku. Imenice, pridevi, glagoli, u kombinaciji sa prilozima za način stilizovano grade kup uzrasta života do njegove uzornosti koja je ostvarenje životnog sna, jer taj životni san za majku je SREĆNO DETE, odnosno SREĆAN ČOVEK. Ove sintagme postaju snažne misaone celine koje se adaptiraju u svest čitaoca.
„Mali ljudi koje mi zovemo ’deca’ imaju svoje velike bolove i duge patnje, koje posle kao odrasli i mudri ljudi zaboravljaju. Upravo gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu osnovne škole iz koje smo odavno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom , ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost“ (Ivo Andrić)
Drugi deo knjige je naslovljen apostrofiranjem značenja pojma
„DRAGA MAMA“.
U ovom segmentu književnica Svetlana Matić, kroz dečje obraćanje, uspostavlja nepohodnu ravnotežu ljubavi između deteta i majke, znajući da je ona realna, jer „Dobro se dobrim vraća“.
Stižu medalje na prsa majke, jer je znala da u životu, kao i u sportu, redovna angažovanja sa silinom osećajnosti donose medalje,
(Ti si me ohrabrivala, voljena majko; Pamtim tvoj prvi poljubac. Baš si nežna, draga mama!; Volela si me beskrajno; Moje greške si ispravljala sa mnogo ljubavi i strpljenja. Hvala ti majko mila!; Imala si strpljenja za moje gluposti i bezobrazluke. Sve poteškoće i probleme rešavale smo zajedno.; U školu si me često pratila; Tvoja mudrost je ogromna; Znam da si za mene uvek tu; Ti si moj anđeo čuvar!; Ljubav je moja ko more duboka.)
Recipročna je amplituda osećajnosti uz obilje epiteta, atributskih formi koje izlaze iz poznatih klišea, kao što i grafički obik zbirke izlazi iz ustaljenih formi po svojoj modernosti i savršenim ilustracijama, koje zaslužuju izvrsne epitete.
Srce Svetlane Matić dobro zna za odraze sveta detinjstva u perspektivu kompletnog života. Zato ona u svom delu humano gradi jedan cvetni vrt dečje osećajnosti kroz verbalni i neverbalni govor , kroz stav i pokret, kroz dodir nežnosti, pažnju, manifestacije koje postaju sredstva govora, jezici sporazumevanja i sigurnosti koja se postiže u kopči sa majkom kao gravitacionim poljem ljudskog života. Stiče se utisak da na tom polju majka ima hiljade pogleda, hiljade ruku , hiljade toplih reči, hiljade osmeha za svoje dete koje jedino tako korača sigurno i stupa na horizont života. Sva prezentovanja majčine ljubavi su stubovi sigurnosti na tom širokom prospektu sa mnogim usputnim mamcima...
U savremenom svetu koji ipak funkcioniše nesimetrično u mnogim aspektima, iako je kosmos uređen na principu harmonije, u poetskom svetu Svetlane Matić odnos majka- dete je uređen po principima harmonije kosmosa, kao simetrična relacija kosmičkog sistema. Svet majka – dete je poseban univerzum pun svetlosti. Pojmovi SVETLOST i MATI suština su imena, prezimena i dela autorke Svetlane Matić, kao snažno ugrađene karakterne crte ličnosti (NOMEN EST OMEN- IME JE ZNAK). Ravnoteža je uspostavljena u okvirima davanja i uzvraćanja ljubavi između majke i deteta. Simbolično je to predstavljeno njihovim držanjem za ruke tekstualno i likovno, kao što to čine zvezde koje blistaju, šapućući jedna drugoj poruke.
Poentski elementi knjige Svetlane Matić su humanog karaktera i univerzalnog značenja za ceo ljudski rod, jer predstavaljaju lanac života u kome je odnos majka- dete: koren, cvet i polen života na našoj planeti.
