Хероина живота Милева Марић Ајнштајн

Издавачи овог романа, који је писан у облику епистоларних писама, су АСКД \\\"Вилхелмина Мина Караџић\\\" из Беча и ИК \\\"Прометеј\\\" из Новог Сада. Рецензенти су др Вјера Рашковић Зец и Радмила Сатарић, књижевница.

 Из садржаја:

 Љубав и научну везу између Милеве Марић и Алберта Ајнштајна, морамо посматрати заједно, јер ова два поља јако је тешко раздвојити. Осим студентског, брачног и емотивног, делили су и интелектуални живот.

 Љубав, чиста младалачка, послужила је као мотивација за рад. Обоје су  били снажне личности сличних интересовања, које су се у  судбоносном тренутку среле. Из тог сусрета, настали су неки од најбриљантнијих открића у науци. Вечито ће остати отворено питање да ли би до тих открића Алберт дошао, да је тим путем морао ићи сам, без Милеве. Данас са сигурношћу знамо да њихову љубав не можемо посматрати одвојено од науке. Они су се волели, а заједно су били заљубљени у науку.

 Поред тога што је учествовала у раду на истраживању научних појмова у физици, Милева је присуствовала и на састанцима Академије Олимпије, коју је основао румунски студент Морис Соловин 1900. године, који је остао веран пријатељ Алберту до краја његовог живота. Прикључио се овом успешном тиму и Конрад Хабихт. Академија је постојала до 1903. године.

 Милева је била пионир у феминистичком покрету. Читала је новине, сакупљала новинске чланке из Србије и света, интересовала се за временску прогнозу. У то време није било лако да Милева постане призната у научним круговима, иако је поседовала генијалност, коју нико не може да јој оспори.

 Њујорк тајмс 1990. године, писао је: Иза бриљантних теорија Алберта Ајнштајна о светлости, простору и времену можда стоји његова прва супруга Милева Марић, сматрају поједини истраживачи који су проучавали њихову преписку.

 Свој први чланак Ајнштајнови су завршили 1900. године и то је био њихов заједнички рад. Алберт је рекао: Дао сам професору Јунгу копију нашег рада. Међутим, чињеница је да је тај заједнички рад само он потписао. Роза Монтерова има образложење за овакав догађај: Зато што је потпис једне жене тада дискредитовао научни рад. И зато што је Милева желела да Ајнштајн успе, како би се са њом оженио.

 Да бих Вам указала поштовање због свега што сте постигли у области науке и афирмисали Србију, одлучила сам да Вам на Ваш 150. рођендан посветим ову књигу. Много сте нас задужили, драга Милева, јер сте се свим својим бићем упустили у научне токове из области математике и физике и то у 19. веку, веку у којем су жене имале мање права од мушкараца. Ви сте се својим делом и животом борили, против дискриминације жена, која је и данас, нажалост, присутна у многим областима друштвеног живота, иако у то време није постојала међународна Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена.

 Пишући ову књигу, жеља ми је била да Милева Марић изађе из заборава у српској и у светској  јавности. Намера ми је била да  истражим удео, значај и допринос Милевин у стваралаштву и научном раду Алберта Ајнштајна. Ова књига, написана у облику епистоларних писама, осврт је на заслуге ове велике жене на пољу науке, али и њен допринос очување породичних, традиционалних и моралних постулата, који су данас, више него икада до сада, озбиљно уздрмани. Књига  се базира на коресподенцији, чињеницама, литератури и изјавама савременика. Акценат је стављен на године љубави, двоје научника, бриљантног интелекта, заједничког тимског и научног рада и разлаза.

 Предлажем да се Милеви Марић постхумно додели диплома на Техничком универзитету у Цириху, који је основан 1855. године под именом Швајцарски политехникум, с обзиром да је тамо завршила студије и положила све испите. Имајући у виду чињеницу да ETH Цирих, има репутацију светске класе у науци и технологији и да се сврстава у групу три до пет најбољих универзитета у Европи, а да је  један од 15 до 20 најбољих универзитета у свету, то би и за њега и академске кругове, додела дипломе, била обавеза и задатак који треба да испуне. Милева је диплому заслужила. То што је у то време на овом факултету 97% студената мушког пола дипломирало, а 3% студената женског пола није, доказ је женске дискриминације у образовном систему тог доба, коју је нажалост, Милева осетила на сопственој кожи.

За будуће генерације које долазе, живот и дело Милеве Марић и Алберта Ајнштајна су врло значајни и поучни.